Qualcosa striscia nel buio aka Something Creeping in The Dark (1971)

Ona je stavila providnu zavesu na sebe a njemu je pala zavesa na oči.

Režija: Mario Colucci 
Glume: Farley Granger, Lucia Bosè, Giacomo Rossi Stuart

O čemu se ovde radi: 

Jedne olujne noći grupa neznanaca se nađe u, naizgled, napuštenoj kući. Ubrzo nešto jezivo počne da se šunja po mraku….ha,ha,ha….brrrr….

Giacomo Rossi Stuart

Ključna reč iz naziva filma:

striscia

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 klavir

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Farley Granger je svakao najzvučnije ime u ovom projektu. Talentovani glumac (i zvezda 2 Hičkokova filma) morao je da se početkom sedamdesetih sa svojim partnerom preseli u Rim gde je proveo duže vreme. Jednostavno, konzervativna Amerika još uvek nije bila spremna da prihvati da su neki od glavnih muških zvezda/zavodnika u privatnom životu homoseksualci.

Granger je u Italiji snimio niz filmova, od giallo do vesterna, a ovaj svakako nije među poznatijima…niti boljima.

Šta je dobro u ovom filmu ?

Uvodna špica. Noć je. Oluja…kiša pada u talasima. Gledamo automobile u poteri. U jednom je Granger koji beži od policije koja se nalazi u vozilu iza njega. Granger menja brzine a režiser Colluci zaustavi kadar, nalepi neki natpis (da li glumca ili filmske ekipe), pa nam opet pusti parče dijaloga, te zatim nanovo zaustavi sliku… Zanimljiv uvod. Neobičan…

Šta je još dobro u filmu ?

Granger (inače osumnjičeni manijakalni ubica kojeg policija privodi pravdi ali zbog toga što su svi putevi poplavljeni moraju da se sklone do jutra u jednu ogromnu vilu ) zasvira klavir, pogleda u suprugu (od lika kog glumi Giacomo Rossi Stuart) Sylviu (inače bračni par koji je zajedno sa još nekoliko njih takođe potražio utočište od oluje u ovoj vili) koja ga opčinjeno i strastveno gleda a onda…sledi polunasilna scena, sva u slovmoušonu, čiju jednu sliku imate priliku da vidite kao naslovnu za ovu recenziju.

Ta scena, uz interesantnu muziku, traje nekih par minuta… zašto je ona tu, možda se pitate ? Eto, zato…

Šta je loše u ovom filmu ?

Sve ostalo. Colluci ne uspeva da iz ove ogromne polumračne kuće, dok dobuje kiša u ritmu tam tama kroz noć, izvuče bilo šta bar naizgled uverljivo i jezivo.

Šta je još loše u ovom filmu ?

Likovi bauljuju iz sobe u sobu gotovo kao zombiji, bez smisla i nekakvog cilja a dosadu prekidaju povremene smrti/ubistva koje uglavnom i ne vidimo, nego se gotovo sve svodi na to da čujemo nečiji krik, pa u tom smeru odjuri ekipa i zatekne žrtvu…

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Svakakvi… a ako i nisu bolji bar imaju više golotinje, pardon, lepih ženskih aktova nego ovde…

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

Naravno… čak neki i sa više nudističkih elemenata. Samo da to razjasnimo… nudizam u filmovima prija ako je upotrebljen u prave svrhe…

Vredi li ovo gledati ?

Vala i ne baš. Zaobiđite.

Zaključak za kraj:

Ovaj giallo sa gotsko/duhovi elementima niti je nešto zanimljiv niti ima dovoljno bizarno/čudesnih elemenata (osim one već dve pomenute scene) da bi ste se maltetirali i pokušavali da njegovu kopiju iskopate iz nekog budžaka…

Neka tamo i ostane.

Na skali od (1-6) ocena: 1+

recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka

About Gimitrije Verzić 124 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.