Naša časna misija pisanja (gledanja) o opskurnim filmovima evo stigla je do horora “Dark August” iz 1976 godine za koji većina od vas nikada nije čula a kamoli videla. Mada, kada već ovo čitate, više ne možete tvrditi da za njega niste čuli nadam se da će vam kraći tekst koji sledi pomoći u toj životnoj odluci:
“Gledati ili ne gledati, pitanje je sad !”
Pretpostavljam da je glavni razlog što mi je palo na pamet da ovaj film nabavim preko “legalnih” kanala je gornji poster jer zaista ni za kog od onih koji su učestvovali u kreiranju “Mračnog avgusta”, od glavnog glumca J.J. Barry (koji je pisao i scenario i bio koproducent) pa preko Kim Hunter, Carole Shelyne i ostalih, nikad čuo nisam.
Sal Devito (J.J. Barry) se preselio u “provinciju”/selo gde živi sa svojom devojkom (plavuša sa gornje slike) koja ima nekakvu lokalnu galeriju slika. Novi prijatelji i ne baš prijateljski nastrojeni starosedeoci već su izazov za Sal Devita (koji voli da sprema razne italijanske paste) a naročito je sve još teže jer je Sal učestvovao u saobraćajnoj nesreći (i u potpunosti oslobođen krivične odgovornosti) koja je odnela život mladoj unuci starca Vujadina, pardon starca Ned McDermott-a.
Da na samom početku filma nemam scenu u kojoj neko (ne vidi se ko) priziva demona da zagorča život Salu ne bi ni znali većim delom filma da je “Dark August” navodno horor. U toj pomenutoj sceni sasvim je jasno da se “prizivanje” odvija u domu gde živi starac ali iz nekog razloga, valjda da bi sumnjali, nije nam prikazan i njegov lik u toj sceni.
Ono što sledi je niz veoma nezanimljivih razgovara koje Sal ima sa svojom devojkom, sa svojim prijateljem, sa prodavačicom u prodavnici itd… u kojima J.J. Barry pokušava da svojom “impresivnom” glumom prizove Marlon Branda ili bar Al Paćina.
Poneki put Sal oseti nekakvu vrtoglavicu, bol u srcu (a mi bol u mozgu) i nakon čitanja tarot karata predložiće mu da poseti lokalnu vračaru/vešticu da skine čini sa sebe.
E sad, ja sam duboko već zakoračio u spojlere ali ako imate u vidu da se to “skidanje” čini sa gornje slike odvija u poslednjih pola sata a pre toga se gotovo ništa ne desi (osim što poneki put vidi i neku priliku u mantiji/kapuljači kako ga posmatra iz šume) možete zamisliti koliko je sve uzbudljivo.
Da li zaista moram dati prelaznu ocenu ostvarenju koje je eto u svojih devedesetak minuta relativno kompetetno snimljeno u smislu da režiser ume da snimi dijaloge koje izgovaraju neki glumci o tome “kako se prave prave špagete” i slične teme koje nemaju veze sa glavnom temom (ako je uopšte glavna tema i bila glavna) ?
Možda bi mu čak i dao ali njegova “genijalna” završnica mi daje za pravo da vas spasem da ispadnete “Glupi Avgust” i pogledate ovaj film.
Na skali od (1-6) ocena: 1
