Dve stvari su apsolutno jasne što se tiče filma “Il sesso del diavolo”. Prva, glavni razlog što sam poželeo pogledati jeste njegov naziv (i ime Sylva Košćine tj. Koscina koja valjda svi znate iz “Bitke na Neretvi”)
Drugi, sad kada sam ga i pogledao, apsolutno je jasno da pojma nemam šta se tačno desilo u ovom filmu.
I ne, nije ovo sad neka kompleksna priča teška za razumevanje. Problem je taj što je tako nezgrapno skockana (gore nego kamenje na Trgu republike) da jednostavno izgubite interesovanje a samim tim i tok priče već negde na početku.
A počne veoma interesantno na jedan specifičan i za exploatation filmove nimalo netipičan način. Umesto nekog ubistva gledamo golu Maitenu Galli, glumicu koja eto i nije snimila nešto puno filmova, kako uživa na krstarenju sa svojim (starijim) suprugom Andreom. I dok ona svima pokazuje svoje telo shvatamo da njen muž ili nije toliko zainteresovan za “isto” ili nije u (fizičkoj) mogućnosti.
U svakom slučaju, deo njihovog medenog meseca je boravak u Instanbulu gde ih dočekuje porodični prijatelj Omar (inače rodom iz Ankare) i lična sekretarica/asistentkinjaUhirurSali uglednog hirurga (zaboravih da napomenem da je Andreo hirurg a kada sam već tu med.sestru/asistentkinju/sekretaricu glumi naša Koscina i da se, zgodno, u filmu zove Sylvia).
Andreo je već ranije, za ovu priliku, iznajmio jednu vilu na obali Bosfora koja se učini Omaru veoma poznatom. Ne lezi vraže, to je vila u kojoj je Omar proveo, nekad davno, veoma divne trenutke sa uspešnom umetnicom Claudine aka slikarka aka vajarka aka samoubica aka vlasnica vile koja je tragično okončala svoj život (i za koji se događaj Omar uvek pitalo da li se to baš tako odigrao).
U vili i dalje boravi ista domaćica (sadašnja vlasnica ? ne mog’ da se setim) kao nekad a kuća i dvorište je ispunjeno radovima rano preminule umetnice. Naročito zanimljiva (svima a posebno jednoj tinejdžerki komšinici) je bela skulptura u bašči.
Ono što sledi je niz događaja veoma neinteresantnih u kojima devojke uživaju na plaži i u šetnji a muškarci vode dosadne i mistične razgovore.
I možda jeste Omar prvi koji u priču uvede “Astralne projekcije i horoskopske koncepte života” ali česti su ovde razgovori na te teme koji zvuče jednako prirodno i spontano kao kada navijači sa severa uzvikuju određene parole a ne neke druge.
Jedino što zaista bude interesantno jeste prvi pokušaj ubistva Andrea (dok su u poseti nekom Instabulskom Kalemegdanu) koji je tako prikazan da zaista pomislite da je u pitanju nekakav nesrećno nespretan splet okolnosti zbog kojih je gurnut sa zidina.
Niko ništa ne pita nikome nije čudno te će i režiser i scenarista totalno zaboraviti na ovaj deo zapleta dok se sličan (mada radikalno smešniji) pokušaj ne desi nekih 30ak (ili više) minuta kasnije.
Što se tiče ostalih van-pokušaja-ubistva aktivnosti, Andreo i dalje ne može da ostvari “potpuni” kontakt sa svojom mladom nevestom a istovremeno i naša Sylvia prolazi kroz neku vrstu tranformacije te od čedne i stidljive postaje opasna zavodnica.
Sylva Koscina je tih godina pokušavala da obnovi karijeru nakon ipak ne baš uspešnog izleta u Holivud (i rada sa napr. Pol Njumenom i Kirk Daglasom). Snimci u Plejboju iz 1969 su joj doneli posla u Italiji te je samo te 1971 godine glumila u čak devet različitih ostvarenja na velikom i malom platnu.
Lokacija Instanbula je ovde veoma slabo iskorišćena i generalno, mada ni dostupna kopija nije neka, možemo reći da je ovo jedan od vizuelno manje uspešnih filmova iz tog perioda a nekako sam navikao da, ako ništa drugo, fotografija u njima bude dobra.
Negde u ovaj miks je ubačeno i par foklornih/etno momenata čisto da nas podseti da je mesto dešavanja Turska.
Mnoge dosadne stvari se odigraju i u nastavku filma ali neću da ga spojlujem jer možda, iz nekog razloga, poželite da ga pogledate a vidim da je dostupan i na youtube
Otkrićete konačno i ko i šta se krije iza “zavere” atentata na Andrea a takođe i da li su povremeni natprirodni momenti nešto iz mašte naših aktera u filmu ili zaista prave “astralne projekcije” onostranog.
Preskočiti… muziku iz filma možete slušati i posebno.
Na skali od (1-6) ocena: 2-/1+
