Halloween (2018) je ponovo pokrenuo, pokazalo se nimalo dobru praksu, da se tzv. “soft-reboot” (inače kompjuterski termin koji je zloupotrebljen za ovu filmsku pojavu) projekto u nekoj franšizi, kojim pokušavaju da ožive taj serijal sa nečim novim ali da ipak nekako bude uvezan i sa tim starim, počnu nazivati isto kao i originali. Tako je i ovogodišnji “I Know What You Did Last Summer” poneo isto ime kao i onaj iz 1997 I Know What You Did Last Summer aka Znam šta ste radili prošlog leta (1997).
On i započne isto kao original, sa grupom mladih iz gradića Southport koji odlaze do čuvene litice da bi gledali vatromet za četvrti juli.
Ima tu nekih sitnih izmena (napr. razlog okupljanja je veridba jedne od njih i sama automobilska nesreća se odigra malo drugačije) ali zaista možete sasvim precizno odrediti ko od ovih likova u stvari aludira na one iz originala.
Mada je taj početak i najbolje parče ovog filma i tu se već naziru raznorazne pukotine i mine u scenariju i režiji koji će u narednih 110 minuta eksplodirati u lice naivne publike koja je pomislila da pogleda ovo čudo.
Kada krenu ubistva (naravno nakon godinu dana od uvodnih događaja) veoma brzo će te shvatiti da je sticajem neverovatnih okolnosti neko spojio režiserku Jennifer Kaytin Robinson koja ne ume da snimi ni jednu poštenu napetu/strašnu scenu sa scenaristom Sam Lansky-ijem koji nije u stanju da napiše bar jedan interesantan dijalog a kamoli da smisleno napravi “who done it” zaplet a da nema više rupa od švajcarskog sira (i to nakon što ga se dočepaju miševi).
Tu je i preživeli par (čija imena neću ni pominjati) iz prošlih nastavaka koji je (na osnovu onog što nam prikazuju) izgleda izvučen iz duboke glumačke penzije radi par stotina (ili hiljada) dolara.
Nemojte gubiti vreme na ovo čak ako ste bili i veliki fan prva dva dela.
Neke stvari zaista moraju ostati zauvek zakopane jer kada ih neko iskopa mogu, kao u ovom slučaju, baš mnogo, mnogo da zaudaraju.
Na skali od (1-6) ocena: 1+
