Ova svadba nema veze sa “Svadbom” (1973) Radomira Bajo Šaranovića, SFRJ ratnim filmom smeštenom u Kolašin 1943 godine a u kome su u centru pažnje četnici (i partizani). Mada, i u ovoj hrvatskoj “Svadbi” ima “četnika” a vala i “ustaša”. Partizana nema.
Voleli se dvoje mladih u Londonu i napravili dete. Ana je ćerka hrvatskog biznismena Miljenka (Rene Bitorajac) pred bankrotom a Nebojša je sin srpskog ministra Vuka (Dragan Bjelogrlić) koji upravo, po ko zna koji put, pokreće projekat “podzemne železnice Srbije”. Ovu svadbu će i Miljenko i Vuk pokušati da iskoriste i za neke svoje poslovno/političke svrhe.
ovo nije iz reklamnog materijala
A u tom reklamnom (materijalu) piše:
Poznati hrvatski privrednik na svoj rođendan saznaje da je pred bankrotom. U kancelariju mu ulazi porodica sa tortom i tamburašima, a u isto vreme zove ga ćerka koja studira u Londonu i uz čestitku mu saopšti da je trudna. Otac deteta je sin srpskog ministra spoljnih poslova. U stilu punokvrnog balkanskog anti-rom-coma, ispreplićući humor, toplinu i napetost, „Svadba“ prati priču o dve porodice čiji odnos stalno pleše između tople porodične priče i međunarodnog incidenta.
Neću napisati ništa originalno ako kažem odnosno našipem tj. napišem da je “Svadba” komedija koja se poigrava našim naravima, steoritipima uz niz reprezentativnih karikiranih karaktera prikazih u ovom filmu.
Svaki lik sa hrvatske strane ima istog takvog parnjaka sa srpske strane (i obrunuto) i ta dinamika zaista odlično funkcioniše zato što su gotovo svi glumci (ma šta gotovo svi…baš svi) ovde odlični.
Priznajem da osim Bitorajaca ne prepoznajem ni jednog drugog hrvatskog glumca (što je verovatno slučaj i za naše glumce hrvatskoj publici) ali i nisam neki ekspert ni za savremeni srpski film a kamoli hrvatski (TutaMuta nikako da se prihvati posla i objasni nam šta se to dešavalo i u SFRJ nakon raspada SFRJ u kinematografijama naših svih bivših naroda i narodnosti)
“Svadba” traje nešto blizu 100 minuta i prve dve trećine imaju pregršt urnebesnih momenata zbog kojih nisam skidao osmeh sa lica. Možda neke fore i neke scene i ne bi bile tako smešne da ih upravo ovi glumci nisu dočarali (a sa srpske strane zaista imamo vrhunske komičare od Vesne Trivalić pa sve do Anđelke Stević Žugić kojoj je ova uloga baš, baš legla).
Pojedini podzapleti su komotno mogli biti izbačeni iz ove priče a i sama završnica (uprkos Riđobradu) ne može da dosegne prethodne vrištuće/urnebesne trenutke pa je zbog toga pomalo i antiklimaktična (samo malo).
A opet, kada “Svadbu” uporedim sa bledim Povratak Žikine dinastije (2025) “Svadba” je za taj film remek delo.
Pošto ovde ocene dajemo u skladu i uspoređivanjem sa kompletnom filmskom istorijom koja nam je, barem što se tiče komedija sa ovih prostora, donela puno izistinskih remek dela konačno ocena možda deluje mala…
To ne znači da svima neću preporučiti da pogledaju ovaj film u bioskopu i da zajedno sa ostalom publikom glasno smeju… Smeha nikada dosta…naročito u ovim s’ebanim vremenima.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
