“Karavan” je dvanaestodelna priča/strip Michelle Medda objavljena od strane izdavačke kuće pod imenom Bonelli, tačno pre 10 godina. Zahvaljujući mladoj izdavačkoj kući po imenu Phoenix Press pojavila se 2010 godine i na našem tržištu (kao njihovo prvo izdanje) a 2018 godine, zahvaljujući staroj zemunskoj biblioteci jedan još stariji čitalac uspeo je da pročita kompletnu storiju u roku od mesec dana (a sudeći po bibl. kartici bejah i prvi i, sasvim moguće, jedini koji je iznajmio ove stripove)
Evo šta kaže Phoenix o prvoj epizodi “Nebo iznad Nest Pointa”:
“Sumnja, oklevanje, strah od događaja čiji uzrok i smisao ne razumeju… to je sudbina stanovnika Nest Pointa, protagonista (ili je možda ipak bolje reći žrtava?) avanture koja će naglo i bez ikakve prethodne najave prekinuti niti njihove jednolične svakodnevice. Poput iznenadne oluje koja narušava spokoj letnjeg dana, tako će i pojava misterioznih oblaka na nebu iznad grada razvejati uobičajenu rutinu koja je do tog dana povezivala članove zajednice u harmoničnu celinu. Nad njihove živote se nadnela zastrašujuća opasnost, pretnja zbog koje više ništa neće biti kao ranije. Ono što je u prvi mah izgledalo samo kao prolazna nevolja pretvoriće se u iskušenje koje će na probu staviti sve ono u šta su do tog trenutka verovali…”
“Karavan” počinje veoma interesantno. Medda vešto gradi puno paralelnih priča koji se naravno stope u jednu, tog kobnog dana kada se čudna oluja pojavila iznad mestašca. U središtu je četvoročlana porodica Donati (važno je napomenuti, italijanskih korena) i uglavnom sva dešavanja u narednih 11 epizoda pratimo iz njihove perspektive. Da li su oni direktni učesnici ili samo slučajni posmatrači i nije toliko bitno jer ćemo već posle par nastavaka shvatiti da je osnovna (i veoma ambiciozna) ideja Michele Medde da nam, površno gledano, predstavi (kvazi) stanje američke nacije, ali pre svega stanje duha savremenog društva.
Kroz ovaj mikrokosmos i galeriju raznih, manje ili više, zanimljivih likova koji su stanovnici ovog gradića, Medda pokušava da se u svakoj od epizoda, ovog mozaika priča, dotakne po neke opšte teme. Tako će se Medda pozabaviti i starošću, i narkomanijom, i nasiljem u porodici, i patriotizmom ali i (klasnim) “revolucijama”, rasizmom, homofobijom, militarizmom…
Svakakve ideje se vrzmaju po glavi Medde ali čini mi se da je izabrao žanr koji mu je doneo više nevolja nego koristi. Naime, sama misterija “Šta stoji iza te oluje i kuda ovaj karavan. sastavljen od svih stanovnika Nest Pointa, u pratnji/sprovodu vojske ide” ovde je, nažalost, pokazaće se iskorišćena samo kao MekGafin, a meni je bila glavna “zvezda vodilja” dok sam se mučio da prođem kroz dosta epizoda koje su, u svojoj suštini, jednostavno bile dosadne.
Nakon dobrog početka sledi veći broj priča posvećenih nekim likovima do kojih nam uopšte nije stalo i, što je još veći problem, prepune su kliše(j)a i opšte poznatih mesta.
Kada se Medda u završnici konačno vrati i fokusira na porodicu Donati već je suviše kasno (uprkos par šokantnih zapleta i hrabrih raspleta). Krajnjem (ne) povoljnom utisku dodatno doprinosi i sam kraj “Karavana”. Oni koji su gledali “Lost” znaće o čemu pričam…
Na sreću, ja sam “Karavan” pročitao za mesec dana i nisam morao da čekam jednu godinu za onakva “Vrata raja” (naziv poslednje 12 epizode )
Na skali od (1-5) ocena: 2 +
