Nick Devlin (Lee Marvin) je specijalista, uterivač dugova, kojeg angažuje gangsterski bos u Čikagu da od Mary Anna (Gene Hackman) lokalnog bosa u Kanzas Sitiju vrati/iznudi 500 000 dolara duga.
Marry Ann ima specifičan biznis. Vlasnik je uspešne klaonice u kojoj, povremeno, umesto stoke, obrađuje meso ljudi koji mu stanu na put. Film upravo započinje jednom takvom scenom gde ispratimo kompletnu obradu mesa, od klanja do mlevenja i pravljena pljeskavica i kobasica, samo što ovog puta, među kobasicama, je i jedan od uterivača iz grada Čikaga.
Osim klaonice, Marry Ann se bavi i (pre)prodajom stoke ali svoje torove koristi i za preprodaju ženskog roblja (i to mladih devojaka specijalno “uzgajanih” u jednom sirotištu u Misuriju).
Ljigavo zastrašujećeg Marry Ann-a glumi razbarušene kose (koliko da je ima) Gene Hackman kome je “Prime Cut” prvi film nakon Oskara za “Francusku vezu”. Hackman će nam tek podariti niz legendarnih uloga ali i ovde briljira.
Nick Devlin ima, što se kaže, istoriju sa Marry Ann-om (a još više sa njegovom ženom Clarabelle) i njega mnogi znaju/prepoznaju/boje te njihov prvi susret, mada na ivici žileta, protiče bez nasilja.
Tom prilikom će Devlin spasiti/pokupiti jednu od žrtava prodaje (iz tora) a nju glumi, u svojoj prvoj ulozi, Sissy Spacek (Carrie (1976)+Carrie(2013)+”Keri” Stivena Kinga).
Muziku je komponovao Lalo Schifrin i većim delom uživao sam gotovo u svakom kadru (i noti) ovog filma (dobro, neki kadrovi su bili i brutalni ili grozni). Jednostavno, čudan je osećaj gledati neki dobar film po prvi put u kome glume takvi velikani poput Li Marvina i Džin Hekmena a da nisam ni znao da postoji.
Kao da sam naleteo na neko davno skriveno i zaboravljeno blago.
“Prime Cut” ima dve upečatljive napete akcione sekvence. Jedna je smeštena u žitna polja a druga u suncokretova.
Ono zbog čega ipak, na kraju, “Prime Cut” ne ubraja u remek dela već samo u dobre filmove jeste ipak tanašni scenario koji svoje antagoniste/protagoniste dobro rasporedi na tabli ali potom oni čine mnoge poteze bez jasnog plana i logike.
To što do nekih (raz)rešenja stižemo prečicom (i gotovo haotično) doprinosi da film traje nepunih (i idealnih) 90 minuta ali istovremeno očekuje od gledalaca da zažmure na jedno oko u vezi određenih situacija.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
