Ko ne bi voleo Marćelu tj. Marčelu ?
Ko ne bi voleo ovu neurotičnu detektivku sklonu nekontrolisanim izlivima agresije ? Ko ne bi voleo ovu tužnooku lepojku kojoj povremeno padne roletna na te tužne (ali lepe) okice. U tom intervalu (dok joj je roletna na očima, i njoj a i nama gledaocima) Marčela (verovatno) počini bar jedno ubistvo, ako ne i seriju…ubistava.
Zgodan je taj scenaristički gimmick (stara srpska reč) to jest trik (još starija…reč) koji koristi scenarista Hans Rosenfeldt („krivac“ za, većina kaže, odličnu norveško-dansku seriju Bron tj. The Bridge, koju još nisam stigao pogledati). Jer, sve vreme se pitamo, da li navijamo za jednu inteligentnu, ali napaćenu i nesrećnu osobu, koja se bori protiv „demona“ u ljudskom obličju ili mi navijamo upravo za takvog jednog „demona“. Ili je u pitanju i jedno i drugo…
Takođe, „Marcella“ je, ako ništa drugo, uglavnom zanimljiva serija i Anna Friel je u naslovnoj ulozi dovoljno uverljiva. Doduše, pokazaće se, ta zanimljvost je postignuta jeftinim scenarističkim forama poput konstantnog uvođenja bezbroj sporednih likova koji u suštini služe samo za popunjavanje vremena. Toliko ima tih nepotrebnih, za jednokratnu upotrebu, karaktera, da serija gubi na dinamici, i u krajnoj meri i na zanimljivosti, jer postaje i konfuzna i neubedljiva. Komotno je moglo ovih 8 epizoda da se smesti u 4 efektne i tada bi o „Marcelli“ mogli pričati o superlativima.
Ono što je dobro jeste da nam završetak serije, manje više korektno urađen, ipak daje neke konačne odgovore ali pitam se kako će se, najavaljena i potvrđena druga sezona za 2017 godinu, izboriti sa sopstvenom iskopanom „rupom“ u koju su scenaristi „smestili“ Marcellu.
Kako su i da li su uspeli da se isobeljaju iz te rupčage saznali smo nakon skoro dve godine u drugoj sezoni o kojoj možete čitati ovde...
Na skali od (1-5) ocena: 3-
recenzija: DeHičkok
