Rough Night (2017)

Skarlet Johanson će ovde imati prilično baksuznu devojačku večeru ali sasvim je moguće da ćete proći i gore od nje ako odlučite ipak da pogledate ovaj film...

Osnovni problem koji imam sa „Rough Night“ nije to što je u pitanju varijacija na temu koja je već miliona puta obrađena na bolje i lošije načine (žurka, ovog puta, devojačka koja pođe po zlu) nego što je ovaj film većim delom prokleto dosadan.

Četiri drugarice sa koledža se, nakon deset godina, ponovo okupljaju u Majamiju da bi proveli nezaboravno devojačko veče u čast Jess (Scarlett Johansson) koja samo što nije stupila na ludi kamen. U Majami direktno stiže i Jessina prijateljica iz Australije Pippa (Kate McKinnon praktično jedina u glumačkoj postavi koja uspeva da nas par puta i stvarno nasmeje).

Nakon ludog provoda u noćnom klubu vrhunac večeri treba da predstavlja dolazak striptizera u iznajmljenu vilu na obali okeana.  I kao što uvek biva u takvim situacijama neko će se tu okliznuti (na taj ludi kamen) a neko razbiti glavu (o ludi kamen) a nevolje će tek početi da se multipliciraju.

 Na sreću, pošto je „Rough Night“ komedija nećemo se previše baviti moralnim dilemama i strahovati kao u trilerima.  Na nesreću, pošto je „Rough Night“  loša komedija, skromnih (za današnje trendove) 101 minut filma će nam izgledati kao večnost pa ćemo se, umesto moralnom, baviti dilemom da li odmah prekinuti sa gledanjem.

 „Rough Night“ ima inače užasno iritantan početak u vidu žurke iz 2006 godine kada ove iste „ocvale“ glumice glume nekakve tek procvale brucoškinje.  Taj početak odmah smešta film u parodično neozbiljni kolosek te ništa što sledi ne shvatamo dovoljno ozbiljno da bi stvarno „ozbiljno“ shvatili zašto ovi groteksni likovi sa ekrana čine stvari koje čine. Ajde što su „pozajmili“ osnovu premisu iz znanto boljeg (a opet ništa posebnog)  i  odavno zaboravljenog filma iz 1998 godine „Very Bad Things“  a potom, takođe ukrali pardon, pozajmili ideju iz veoma dobre komedije „Weekend at Bernies“ (koji ni sam nije baš originalne ideje) već su oba ova pomenuta filma pročitali u sasvim pogrešnom ključu.

 I u jednom i u drugom  humor se gradi na postupcima i situacijama u koje glavni junaci dospeju  pokušavajući da se nekako iskobeljaju iz nevolje u kojoj su se obreli. Nasuprot „Ludilu devojačke večeri“, u pomenutim filmovima protagonisti sve vreme igraju/glume „strejt“/ozbiljno uprkos urnebesnim i paradoksalnim okolnostima i događajima koje su ih snašle što je već dovoljno bar za blagi osmeh na licu.

U „Ludilu devojačke večeri“ stvari trebaju da su nam smešne pre svega zato što su naše junakinje navodno smešne. Ali, one jednostavno nisu… Takođe, čitava odiseja sa Jessin-im verenikom (Paul W. Downs) prilično nezgrapno umetnuta u priču i taj paraleni tok radnje dodatno guši i onako već ne mnogo zanimljiv glavni tok. 

Demi Moore je protraćena u potencijalno zanimljivoj ulozi kao deo komšijskog para svingera a Jillian Bell u ulozi „krupne“ Alice, kao praktično centralni komični karakter, jednostavno ovde nije uopšte smešna.

Dakle, zaobiđite Skarlet (ako smete 😉 ) a ako vam se gledaju filmovi na ovu temu pogledajte napr. Deveruše.

Na skali od (1-6) ocena: 2 

About Biograf 845 Articles
Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)... - autor je svih epizoda na ovom sajtu Nagrade: VEMI za najbolji night soap (1999, 2001); VOSKAR za sporedne efekte (2003); VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004) V- je prvo slovo reči VAMPIR

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.