Oculus (2013)

Ako se u Srbiji i nije ništa promenilo od 2013/14 barem jeste za Mike Flanagana. Doduše, horor je i dalje glavna preokupacija...kod obe strane.

 Ovo je jedan od onih filmova koji mi se lično previše ne dopaduju a opet mogu sasvim da razumem one koji u njemu vide nešto više od (nešto boljeg od proseka) horor filma, pogotovo u perspektivi trenutne ponude.

(ova gornja rečenica je objavljena, zajedno sa kompletnom recenzijom, pre nekih pet godina, na onom starom blogger blogu… u međuvremenu (u svakom slučaju talentovani) režiser Flanagan postade faca…u kući na ukletom brdu iliti ukletoj kući na brdu koje nije ukleto)

Režija: Mike Flanagan

Glume: Karen Gillian

             Brenton Thwaites

             Katee Sackhoff




Nekoliko stvari u Oculusu moramo pohvaliti. Glumci (i deca i odrasli) su veoma dobri. I Luk Skaj..,pardon, Starbak (Katee Sackhoff) se, začudno, veoma dobro snašla u poprilično teškoj (i nezahvalnoj) ulozi supruge i majke koja polako gubi razum.

 Režija je precizna i efektna (naročito mi se dopada kompozicija kadrova u pojedinim scenama kada se prelazi iz sadašnjosti u prošlost i obrnuto) a autori su uspeli da filmu sa skromnim budžetom  ( nekih pet miliona dolara) daju dojmljiv/upečatljiv vizuelni izgled uprkost tome što   se gotovo kompletno odvija u jednoj kući.

 I muzika…ovde je muzika, hvala Vučiću (‘ebote ova fora sa hvala prvorođenom je i dalje aktuelna…nakon 5 godina…. e to je tek horor), prava filmska.

Oculus se bavi  starom horor temom o ukletom predmetu koji teroriše svog vlasnika. Ovog puta je u pitanju magično i mračno ogledalo. Režiser Mike Flanagan, koji je i potpisnik scenarija, stvorio je  priču o bratu i sestri koji se nakon tragičnih događaja od pre jedanaest godina (kada su bili samo deca) ponovo okupljaju rešeni da ovog puta misteriju istraže do kraja (slično kao u već pomenutoj ukletoj kući)

Idejom da li je ogledalo stvarno uzrok svih nevolja ili su naši junaci stvarno ludi (brat je upravo izašao iz jednog takvog mesta) i da li je dečija mašta kriva za noćne more koje ih progone poslednjih decenija, Flanagan se bavi u prvom delu filma na prilično vešt način.

 To je i najkvalitetniji deo filma. Kada se ta dilema razreši Oculus nepovratno upada u sve zamke i klišeje svoga žanra a to je utisak koji se sa, retko frustirajućim čak i za svoj žanr, krajem dodatno cementira.

Šteta…ovoliko truda i na kraju jedno veliko Puf… barem je bilo zanimljivo gledati nešto što i u svojim najneinspirativnim  delovima ne bih nazvao glupim… a to je već ogromni plus.

Na skali od (1-6) ocena: 3 + *

recenzija: Gimitrije Verzićduh sa dva plava oka

* + jer sam danas dobre volje, a pomenuh i neki plus u ovoj recenziji

About Gimitrije Verzić 124 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.