Zanimljiva početna premisa o ljudima/vojnicima koji iz “udobnih” kontejnera u vojnoj bazi kraj Las Vegasa diriguju dronovima na nebu iznad Avganistana i ubijaju “američke neprijatelje” kao u video igrici bila je zanimljiva prvih 30-ak minuta.
Jer, u tom početnom delu, sve je postavljeno za neki, pokazaće se, mnogo bolji film od ovog kojeg smo dobili. Imamo bivšeg pilota Thomasa (Ethan Hawke Predestination (2014)) koji je sada najbolji u ovom daljinskom ubijanju (nakon svake ispaljene rakete, ukoliko pogodi cilj, izgovara “Good kill”) i koji žudi da se ponovo vine u visine u nekoj čeličnoj mašini.
Imamo njegove nadređene (Bruce Greenwood) koji bezuslovno sprovode naređenja “čak i od”, kao, ne baš omiljene, CIA.
Imamo mladog rukija u vidu (seksi?) vojnikinje (jel’ se tako kaže za žene vojnike ?) sa čudnim imenom/nadimkom A1C (Zoë Kravitz) koja će (možda) uticati na (ne)skladan brak našeg depresivnog junaka sa (seksi?)
January Jones (ovo je ime glumice a ne žene).
Umesto da se od ovih sastojaka napravi jaka, društveno angažovana, kritička drama scenarista (i režiser) Andrew Niccol (koji je načisto urnisao svoju karijeru nizom očajnih filmova nakon Gattace) nam servira mlaku, bezličnu priču koja se pretvara u melodramu, jer, jel’te, to kolateralno masovno ubijanje civila jedino pogađa idilični mir kod kuće našeg Thomas pilota a sve zbog neshvaćene supruge (sa svojim (ljubavnim?) probemima ) i kvazi sukobom sa njegovom savešću koja će eskalirati na nekakvom, opet lažnom i neuverljivom, slučaju muško-arapsko-muslimanskog nasilja nad “jadnim” ženama….
Bljak…
Ethan Hawk je dobar ali to je nedovoljno za preporuku.
Pretpostavljam da svi muški učesnici ovog projekta imaju mu?a… “Good Kill” ih definitivno nema…
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
