Ako ste pomislili da vam ovaj film bude poslednje utočište u potrazi za dobrim ovogodišnjim filmom grdno se varate.
Škotlanđin Džon (Gerard Butler), koga je buduća tašta dočekala u kiltu, kada ga je tadašnja devojka a sadašnja supruga Allison (Morena Baccarin) dovela da upozna njene roditelje (a to ste mogli da pogledate u filmu “Meet the Kilt-ers) je, kako lepo kaže a žuti šlem na glavi i pokaže, strukturalni građevinski inžinjer.
Imaju sinčića dijabetičara koji, pokazaće, ima divni osmeh i još upečatljiviji plač.
Nije sve tako idealno u svetu dunđera. Žive u idiličnom predgrađu Atalante u naselju punih prelepih porodičnih kuća. Voze džinovske luksuzne automobile i upravo njih je kompjuter izabrao kao srećne dobitnike “tiketa za preživljavanje”.
Naime, meteorska kiša će uništiti planetu a samo odabrani dobiće priliku da se spasu u izolovanim specijalno sagrađenim bunkerima. U ta utočišta, naravno, ne odlazi niko ni po babu ni po stričevima, ni po Forbsu ni po trezorima…
Ne…biće spašeni samo oni koji umeju posle da taj uništeni svet ponovo sagrade. Oni koji će obnoviti čovečanstvo, oni puni znanja i veština koje su neophodne da sagrade novi, vrli svet.
Ni u jednom trenutku, nećete mi verovati, nije rečeno zbog čega je Allison izabrana… šta to nju čini posebnom, osim što je Džonova supruga… Što se same glumice tiče sasvim je jasno zašto je izabrana za ovu ulogu.
Ne snalazi se baš dobro kada ne treba da očajava i da plače ali, sva sreća, retki su to trenuci…
“Grenland poslednje utočište” je u početku i manje/više interesantan. Sama premisa ima dovoljno potencijala da nam pruži jedan zabavan film katastrofe u godini u kojoj nam katastrofa nikada nije bilo dosta.
Ali, kada negde nakon 20ak minuta otkrijemo da ćemo umesto zabavnih katastrofa gledati jedan pokušaj teške ozbiljne drame koja, umesto spektakla, pokušava da nam da uvid u ljudske pogane duše (verovatno time pokušavajući da dokažu da smo i ovakav usud zaslužili) koje ne prezaju da učine bilo šta da bi se dokopale spasa.
Barem da su to učinili na iole uverljivi način. Razni likovi tumaraju ovim filmom i uglavnom preduzimaju najbesmislenije i veoma glupe akcije, da ćete i vi strpljivi, brzo odustati da ovde tražite nekakvu logiku.
Sa budžetom od preko 30 miliona dolara, koji definitivno nije otišao na specijalne efekte koji su nešto bolji od prosečnih TV filmova sa SyFy kanala koji se bave sličnom tematikom a vala ni na gotovo komične masovne scene, “Grenland” je film katastrofe koji se umalo pretvorio u filmsku katastrofu.
Od te totalne katastrofe spašavaju ga (relativno) podnošljivi glumci i ukupno bledilo filma koje vas totalno “začara” da jednostavno previše i ne obraćate pažnju na dešavanja na ekranu, čekajući da iscuri taj poslednji minut dvosatnog zamornog “spektakla”.
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
