Ovaj film iz 2018 godine je svoju svetsku distribuciju doživeo 2019 godine. Doživeo je i gotovo orkestriranu kampanju kritičara protiv njega. Problem je bila i distribucija te je film postao potpuni fijasko. Zbog toga sam se dugo premišljao dal’ da gledam ili ne…
A onda sam pogledao i shvatio da živimo u svetu u kome je mnogo bitnija “politička korektnost”, tačnije, milost trenutnih društvenih gospodara naših života, nego samo umetničko delo. Jer “Profesor” nije loš film…naprotiv…baš je dobar. Problem u profesoru je nesrećni Džoni Dep.
Film se pojavio u doba najvećih kontroverzi oko, definitivno, toksične veze/braka koju je ovaj glumac imao sa Amber Heard. Ko je tu bio u pravu i ko je koga tukao nije ni toliko bitno za ovaj tekst, osim da je u to doba bilo nemoguće biti na Depovoj strani jer bi vas pojeo mrak…medijski, društveni…bili bi ste cancelovani u istom trenutku.
Doduše, teško je baš toliko prevariti publiku.
Profesor Richard Brown saznaje da ima terminalni rak pluća i da će umreti u roku od 6 meseci bez terapije. Sa terapijom, možda “čak” i za 18…meseci.
Skrhan ovakvom dijagnozom Richard odlučuje da ove tužne vesti saopšti tokom porodične večere, ali, događaji tokom nje, menjaju njegovu odluku a i smer filma koji ste pomislili da će uslediti…
Richard odlučuje da, ma kako to ironično zvučalo, iskoristi poslednje mesece svog bivstvovanja na planeti Zemlji, da živi “punim plućima”. Bez zadrške i oklevanja, što na um to na drum i sl….
Scenarista i režiser Wayne Roberts umešno plete svoju priču oko zanimljivih karaktera koji se nalaze u okruženju centralnog lika ovog dela, profesora, koga tumači, sasvim korektno, Džoni Dep.
Činjenica da nema šta da izgubi zgodnа je prilika da svakome u oči kaže ono što misli, a ta izenadna promena ponašanja, manje više, omiljenog predavača u kampusu, izaziva raznovrsne i (ne)očekivane reakcije, od studenata do kolega… jer niko ne zna njegovu dijagnozu.
Osim Džona, u ostalim ulogama su i Danny Huston (u jednoj od retkih intepretacija stvarno simpatičnog lika), Rosemarie DeWitt, inače životna supruga Ron Livingstona, koji u filmu glumi direktora koledža…
Nije ovo, naravno, nekakvo remek delo…nešto što neizostavno morate pogledati.
Robertsov scenario jeste povremeno vrckast (mislim na dijaloge) i ima nekoliko snažnih emotivnih momenata (pre svega mislim na onu službenu univerzitetsku večeru) ali, u celini, nećete ovde otkriti ništa novo…štaviše, verovatno je sam ton filma i previše lagodan za ovakvu tematiku.
Neubičajene metode predavanja, odavanje porocima (lakim drogama i alkoholu) i sve druge “akcije” koje preduzima naš anti heroj, smo već viđali u nekim drugim filmovima…često boljim u kojima je i sam Depp učestvovao…
Opet, “Profesor” traje jedva 90ak minuta, za film koji započne smrtonosnom dijagnozom za glavnog junaka, neočekivano je vedar i pozitivan, i stvarno ne vidim ni jedan, filmski, razlog zbog čega bi ga neko toliko mrzeo da mu dodeli ocene koje su mu podarili…
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
