Režija: Lucio Fulci (Una sull’altra aka Perversion Story (1969))
Glume: Florinda Bolkan, Tomas Millian, Barbara Bouchet, Irene Papas, Marc Porel
O čemu se ovde radi:
U malom gradiću u južnoj Italiji (Sicilija), skrivenom u kamenju i stenju i koji egzistencijalno i dalje obitava živim ljudima samo zbog blizine magistralnog puta koji vodi turiste do njihovih morskih destinacija, počinju da se dešavaju surova ubistva dece.
Ključna reč iz naziva filma:
torture
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
nezaboravno
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Ovo je jedan od najboljih giallo filmova i tu nema zbora. Kada sam ga, pre desetak godina, po prvi put odgledao nisam imao pojma šta me čeka. Pogotovo scena koja sledi nakon isteka prvog sata filma.
Nemoguće je prepričati i morate je doživeti. Fulci u toj sceni maestralno inkorporira brutalnost, tragičnost i rock and roll…
Šokiran, ostatak filma sam gledao pod tim snažnim utiskom… a, dragi čitaoci, gledao sam ja svakakve stvari… ali retke su one koje su me potresle ovako duboko…do srži.
Šta je dobro u ovom filmu ?
Kada se nakon nekoliko godina pojavila blue ray kopija naravno odmah sam je “nabavio”. Ali… prošlo je još par godina dok nisam odlučio da ponovo odgledam.
Tada sam znao šta me čeka te sam mogao da se usredsredim na druge detalje. A onda, jer ovo je bilo 10xbolja kopija od DVD-ripa, shvatio sam da “Don’t Torture a Duckling” nije samo ta jedna scena već je film koji funkcioniše na mnogo više nivoa…na korak do remek dela.
Šta je još dobro u filmu ?
Fotografija je predivna. Za nju je zaslužan Sergio D’Offizi koji nikada, nažalost, nije uspeo da se izvuče iz ovog giallo miljea. Mada, možda baš zbog njegovog rada neki iz tog “miljea” i dalje danas privlače pažnju filmskih znalaca.
Nakon što vas dočekaju prirodne lepote i film polako počne da se odvija shvatićete da gledate jednu snažnu ljudsku dramu u kojoj se Fulci poigrava sa našim najgorim osobinama poput praznoverja, zavisti, požude i mentaliteta krda. Svime onim što nas čini znatno gorim od životinja.
Pomenuta prirodna lepota prava je kontrast surovim dešavanjima i postupcima kojima prisustvujemo. Fulci se ne libi (kao i u svojim ranijim filmovima) da nas i nekim drugim lepotama skrajne sa glavnog toka priče.
Nikada nisam čuo Kusturicu i predstavnike sarajevske filmske škole da pominju radove Fulcia ali sve ove likove, dečake pred pubertetom koji se kriju dok pale cigare, seosku ludu koja voajeriše lokalnu prostitku koja “privodi” seoske domaćine, maksimalno seksualizovanu došljakinju, seosku vračaru/vešticu, lokalnog popa i policiju…svi oni komontno su se mogli (pro)naći u ranim radovima Kusturice, Kenovića…
Mada, mora da postoji neka tajna veza…
Šta je loše u ovom filmu ?
Loše je što malo ko zna za ovaj film.
Šta je još loše u ovom filmu ?
Loše je što, takođe, malo ko zna koliko je Florinda Bolkan odlična glumica.
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
Što se tiče gaillo teško…možda samo jedan…i to za dlaku…
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
Da
Vredi li ovo gledati ?
Verujem da ćete dok ga gledate po drugi put još više ceniti.
Zaključak za kraj:
Dete nije dete, igračka za strine i tete
Na skali od (1-6) ocena: 5
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
