Teddy veruje da je upoznao ženu svog života kada jedan nesporazum na zabavi za doček Nove godine totalno promeni njegovu sudbinu. Ali to je tek početak jer će se uskoro obresti u nekoj vrsti “Zone mrmot sumraka”.
Ono što mu se dešava je neka vrsta putovanja kroz vreme jer Teddy, nakon dobijenog misterioznog venčanog poklona, svakih par sati, na dan venčanja, “leti” u budućnost, tačno godinu dana kasnije.
Za sve ostale stvarno je prošlo godinu dana ali on ne pamti ništa što se desilo u međuvremenu te će se tako naći u komičnim ali i melodramatičnim situacijama (kada shvata da ljubav između njega i njegove voljene više nije uopšte ista).
Imamo dakle zanimljivu varijaciju na već poznatu SF/time-loop temu (mada je definitivno inspirisan jednim indijskim filmom odakle je “pozajmio” ovu ideju o vremenskim preskocima u budućnost) koja, na žalost, i nije baš iskorišćena onoliko kolika je imala potencijala.
Da li zbog manjeg budžeta i toga što je možda sniman tokom COVID-a (proverih…nije sniman ali jeste rađena postprodukcija…elem, barem sam ubacio u tekst tu svima voljenu reč koja, na srpskom, počinje sa K) ali ovo je mogao biti pravi klasik.
Mada je i ovako sasvim pristojna i zabavna romantična komedija koja u poređenju sa (nepostojećom) sadašnjom romcom konkurencijom svakako spada u bolje filmove.
Rafe Spall je dovoljno harizmatičan da iznese na svojim plećima čitav film.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
