Pogledao sam “Openhajmera” onako kako Nolan zapoveda, u IMAX-u (zajedno sa decom), početkom avgusta prošle godine, u doba Barbenheimer-a, ali uskoro se desila i prava atomska bomba u mom privatnom životu koja je totalno zasenila ovu ekranizaciju one atomske iz 1945.
Večeras će ovaj film požnjeti brdo oskara, u nekom smislu totalno zasluženo, ali “Openhajmer” niti je najbolji film iz 2023 godine niti je najbolji iz opusa Christopher Nolana.
U ovih 180 minuta pronaćiće te nekoliko vrhunskih interpretacija (Murphey i Downey Jr.), nekoliko impresivnih vizuelnih scena ali i dovoljno praznog hoda koji ne opravdavaju toliko trajanje.
Priča je podeljena u tri paralelna vremenska okvira, crno beli je “sadašnjost” (istraga pred senatom), središnji se bavi pripremama i izradi bombe tokom “Projekta Mehnetn” i onaj koji nam daje uvid u početke karijere.
Sve je to zaista zanatski vešto režirano i nije (uglavnom) dosadno te reči mog mlađeg sina da mu je ovaj “Najbolji film koji je pogledao u životu” svakako imaju smisla u kontekstu sadašnjeg stanja svetske kinematografije (jer mu je ovo i inače jedan od prvih ozbiljnih filmova koje je pogledao) i svaka čast Nolanu što je, ako ništa drugo, odškrinuo vrata nadi da je moguće snimati ozbiljne filmove za odraslu publiku a pritom zaraditi i fine pare (plus gomilu vešerašnjih oskara).
Najveća mana “Openhajmera” je scenario, tačnije dijalozi koji nisu dovoljno izbrušeni ni ubedljivi a to se naročito vidi u tim “sudsko/komisijskim” scenama. To, čini mi se, uviđa i Nolan, te sve te scene pojačava i maksimalno potencira navodnu “dramatiku” zvučno muzičkim efektima koji se stapaju u eksploziju.
Kao što u hororu, kada želite da uplašite, ubacite “jump scare” koji odlično funkcioniše kada to radi napr. Džon Karpenter ali najčešće je u pitanju jeftina fora kojom publiku pokušavate da navedete da se “plaši”.
Ne kažem da je to bila krajnja namera Nolana sa ovim zvučnim eksperimentima nad nekim tankim dijalozima ali takav je krajnji utisak.
I da me ne shvatite pogrešno, “Openhajmer” je i više nego solidan film i možda će vremenom postati jedan od najznačajnih ako njegov i komercijalni i kritičarski uspeh bude inicijator povratka pravim filmskim vrednostima…. ali… o tom…potom…
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
