mini serijal "200 kinti ufur" the Last Part...
Da li zbog toga što prethodna dva filma tog divnog 29.08.2023 nisu bili ,blago rečeno, za pamćenje, ili je stvarno “Gran Turismo” toliko dobar ali te letnje večeri prijao mi je kao piletu sise…*
“Gran Turismo” je zasnovan na istinitoj priči u kojoj promoćurni marketinški stručnjak iz britanskog Nissana (Orlando Bloom) uspeva da ubedi vlasnike Nissana (Japan-Tokijo) da orgranizuju/sponzorišu takmičenje najboljih igrača igrice-simulacije i najboljeg među njima izaberu kao vozača Nissan tima u auto trkama.
Na sreću ovo nije još jedan romantični bio biznis film i karakter Orlanda Bluma nije fokus ove priče. Glavi protagonista je mladi Jann Mardenborough (glumi ga Archie Madekwe) koji je maksimalno posvećen igranju “Gran Turisma” uprkos tome što mu svi redom (u porodici) govore da je to gubljene vremena i da je vreme da ga ne gubi i da nađe neki pravi posao…
Jedino Jann veruje u Janna.
Često nam je “pokojni” (šalim se, verovatno je živ…i lud) Biograf govorio kako ima problema sa svojim dečacima jer non stop igraju igrice. Da je tu sa nama i da je pogledao ovaj film shvatio bi da će mu dečaci postati pravi muškarci upravo zbog toga i da će im to pomoći da se ostvare u životu i pronađu pravi posao.
Napr. ubijanje ljudi dece i životinja kao u onoj drugoj igrici koja ima iste početne inicijale GT ali i dodatno slovo A, ili napr. samo ubijanje ljudi kao u onim raznoraznim varijacijama na “Zov dužnosti”.
Ali šta ja znam o deci…a i onako nikada ih neću moći imati jer:
“Gran Tourismo” je sportska drama i kada se pridržavate stukture/templejta takvih ostvarenja najmanje što možete napraviti jeste dobar film.
Jer, svi mi uživamo u pričama o autsajderima koji zahvaljujući pre svega sopstvenom radu ali i dozi sreće uspeju da se izdignu iznad proseka i postignu (ne)očekivani uspeh.
Tako je i postavljena ova priča.
Imamo ekscentričnog ali sjajnog trenera (David Harbour) koji će presudno uticati na karijeru mladog Janna, imamo i dobro i veoma jednostavno koncipirane “negativce” iz drugog tima (jer ne možemo navijati samo za našeg junaka već moramo navijati i protiv nekog) i imamo taj “put kojim se (ređe) uvek ide” u kome gledamo treninge, uspone i padove, manje i veće trke i konačnu, u završnici filma, glavnu trku.
A kada je, zbog “200 kinti ufur”, sala ispunjena gotovo do poslednjeg mesta, uopšte ne čudi za ovakve tipove filmova, imamo bodrenje i navijanje kao da se nalazimo na pravom stadionu sve sa pljeskanjem kada naš heroj “pobedi”.
Dobra atmosfera, dobar film, dobra konačna ocena…
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
*oprostite našem Gimitriju na pogrešno upotrebljenom terminu “piletu sise”… on je nekada, dok je bio od krvi i mesa, obožavao pečene “pileće grudi” te mu je piletina često na umu… a i sise…
