U ovom serijalu tekstova pod nazivom "Utehe" pričamo o filmovima koji su me nekada davno oblikovali u ovakvo stvorenje u koje sam se na kraju pretvorio. Mada su oni pre svega izgradili moj filmski ukus nema sumnje da su me formirali i kao ličnost sa svim svojim manama...i po nekoj vrlini. O nekim filmovima koji će se naći na ovoj "memory lane" listi, u redosledu koji nije uopšte bitan, već sam i pisao, u nekom drugom kontekstu...i nekom drugom vremenu.
“Vojničina” iliti “Greben slomljenih srdaca” mi je u jednom veoma bitnom životnom trenutku i bukvalno bio uteha.
Jul 1993, poslednji dan na slobodi, pred odlazak u vojsku. Pošto je taj moj dobrovoljni odlazak (kao student Mašinstva bio sam oslobođen od te “patriotske” svete dužnosti) svakako bio povezan sa filmovima (o čemu ću više reći nekom drugom prilikom) meni nije bilo ništo čudno to što sam te poslednje trenutke (autobus ka kasarni udaljenoj preko 500 km je kretao u večernjim satima) utucao gledajući dva filma. Ne kažem da je bilo normalno…ali i onako nikada nisam bio normalan.
I kada sam prvi put gledao “Vojničinu” (1991) a i tog jula, kao i pre neki dan, bio sam svestan da ovo nije nikakvo remek delo niti je među najboljim ostvarenjima gospodina Istvuda ali i tada i sada, bio mi je beskrajno zabavan…
Te grozne 1991 godine u Jugoslaviji je započeo rat i dok su neki (poput mene) presnimavali original VHS “Vojničine” (u izdanju Jadran filma) na JVC video kasetu, neki drugi su bili usred užasa, spaljenih domova i uništenih života…ali znate šta…
‘ebite se…da prostite…. imao sam 17 godina i filmovi bejahu utočište i uteha…
Narednik Thomas “Tom” Highway je vijetnamski veteran,nosilac najviših odlikovanja i čovek koji zbog svog brzog (i britkog) jezika često dospeva u nevolje. Kada se tu dodaju i, takođe česta, pijanstva nije ni čudo što ga na početku filma zatičemo u zatvoru.
Ta početna scena je jedno od najboljih predstavljanja/upoznavanja nekog filmskog lika koji sam ikada gledao jer će te u tih par minuta ne samo otkriti kakav je čovek Tom Highway već će te i saznati kako će se provesti svako ko pokuša da ga zaj’bava…
Takođe, količina sjajnih replika zbijenih na tako “malom prostoru i vremenu” je nešto posebno čime se može podići ovaj film i tako će se nastaviti gotovo narednih sat vremena (trajanje “Heartbreak Ridge” je 130 minuta) te bi po formuli:
BROJ KVALITETNIH REPLIKA/MINUT=9.5 (na skali od 1 do 10)
ovaj koeficijent od 9.5 bio sasvim realan.
Dodatni kvalitet ili draž gledanja “Vojničine” bio je ultra kreativni prevod tj. prijevod koji se nalazio na VHS izdanju “Jadran filma”.
Nisam baš vičan psovkama te se ne mogu setiti dobrih i sočnih ni na srpskom jeziku (kada treba) ali način kako je ovde prevodilac bio slobodan u pronalaženju izraza i “termina” na hrvatskom dao je (bar meni) spektakularne rezultate.
Ne ne mislim na nekakve tzv. “novo hrvatske reči” (prevod je napravljen 89/90 dakle pre svih tih “čudesa”) već na neke lokalne fore.
Napr. scena kada Istvudova četa koju obučava zapeva pesmu tj. rimu u originalu je ovako zvučala:
Što je u nekim, trenutno dostupnim prevodima, prevedeno kao:
302
00:40:07,240 –> 00:40:14,760
Hajde, Cajones!
-Stari Ford i puni spremnik,303
00:40:18,240 –> 00:40:23,240
Pica i guzica pun jezik.
što bi bio relativno bukvalni prevod. E taj genijalac iz Jadran filma je ovde ubacio kombinaciju: “Fordaljke i pice” (misleći na Alan Forda) što je samo još jedan dokaz koliko neki prevod može da uništi ili da poboljša nečije delo (mislim pre svega na strip Alan Ford 😉 ).
Ali dobro…sada neka vam AI roboti google translate-a prevode filmove a mi koji znamo engleski oslonićemo se na to naše znanje (ili ne znanje)…jer, hvala Vučiću, rodio sam se i živeo u doba kada Šekspira nije prevodio “automatic translate”.
Narednik Thomas Highway biva prekomandovan (po svojoj želji) u zavičajnu kasarnu iz koje su ga “oterali” pre dosta godina upravo zbog njegove sklonosti da ga boli dupe za autoritete.
Osim nadmenog majora (koji je stigao iz “nabavke”) i čete neobuzdano razuzdanih izviđača koje mora dovesti u red, u tom gradiću živi i njegova bivša žena (Marsha Mason The Goodbye Girl aka Devojka za zbogom (1977)) koju i dalje voli.
Ovaj film tj. scenario je i te 1986 godine bio problematičan za realizaciju jer vojska nije želela da podrži priču u kojoj je glavni junak ovako problematičan. Danas tek ne bi imao šanse da se snimi jer obiluje “seksističkim i anti LGBT šalama” mada ni tada ni sada ne vidim nikakav problem u njima…jer, o čemu bi pričali/šalili momci u najboljim godinama koji se spremaju za ratove/misije iz kojih postoji velika šansa da se neće vratiti živi.
Hoću reći…ne možeš biti “pussy” a marinac…
Na stranu to što “Heartbreak Ridge” zameraju istorijsku nonšalanciju u prikazivanju “Invazije na Granadu” (kojom se završava film) jer ovo i nije film o “Invaziji na Granadu”, ali zaista druga (i ozbiljnija) polovina filma ima momenata kada cupka u mestu i u nekim trenucima i previše, ipak nezaslužene, “drame”.
“Vojničina” nije ni prvi niti je poslednji film u kome se opisuje vojnički dril na ovakav (sličan) način ali je prvi i jedini u kome tu ulogu preuzima neponovljivi Klint Istvud. Možda relikt vremena u kome je snimljen ali i dalje jedan zabavan i ubedljiv momenat holivudske istorije…ili barem moje.
Na skali od (1-6) ocena: 4
