Snimljen u potpunosti u Mađarskoj (koja postaje meka za pobegle holivudske produkcije) ova, uslovna, adaptacija istoimene Sony playstation igre je zaista jedan od retko dosadnih horora koji sam pogledao u poslednjih nekoliko godina.
Godinu dana nakon misterioznog nestanka svoje sestre Melani, Klover i njena ekipa odlaze u zabačenu dolinu gde je poslednji put viđena. Ali ono što počinje kao potraga za odgovorima, prerasta u borbu za goli život. U napuštenom centru za posetioce susreću se sa maskiranim ubicom koji ih nemilosrdno ubija – jednog po jednog. Ali tada se dešava nešto još gore. Nakon što se probude, shvataju da su zarobljeni u istoj noći. I opet. I opet. Svaki put drugačiji scenario, svaki put jeziviji. Vreme ističe. Tela se gomilaju. A jedina šansa za bekstvo je – preživeti do zore.
iz reklamnog materijala
Igricu nisam igrao (mada je bila u planu u jednom od mojih bivših života) ali kažu, poznavaoci, ne samo da je igrica znatno bolja nego i da je prateći video materijal (u pitanju je tzv. interaktivna video igra u kojoj najveći deo radnje zauzimaju video segmenti koji se odvijaju/pojavljuju u zavisnosti od onog što igrač izabere u datom trenutku) superiorniji u odnosu na ovo što nam je ovde spakovao David F. Sandberg (Lights Out (2016)).
Takođe, u igrici za razliku od filma ne postoji time-loop tj. “Dan mrmota” efekat i kada u njoj umreš to je to…
Nego vratimo se mi ovoj dosadi…a zaista je teško napraviti dosadan film u kome postoji ponavljajuća vremenska petlja.
Kada počnu da objašnjavaju i objašnjavaju i objašnjavaju zašto se sve ovo dešava i kakva “mitologija” stoji iza svega “Until Dawn” postaje i veoma glup film…
15 milona dolara je sprženo u ovu produkciju i to se zaista vidi ali zaista ne mogu zato što je na nekom filmu radila profesionalna ekipa i zato što nešto vizuelno izgleda pristojno dati nešto veću ocenu od ove koja sledi…a i ova je baš dodeljena uz maksimalnu dobru volju.
Na skali od (1-6) ocena: 2-
