“Iz sveta Džona Vika stiže nam Balerina”:
Glavno parče filma se odigrava u periodu izmedju trećeg i četvrtog “Džon Vika”* i u središtu priče je mlada Eve Macarro kojoj su roditelji ubili (kad je bila devojčica) pripadnici jednog smrtonosnog kulta (koji vole da imaju specifičnu tetovažu).
Winston (Ian McShane) će je, nakon ubistva njenog oca, odvesti/spasiti do Ruske Rome (koju vodi Anđelika Hjuston) gde će dobiti neophodnu obuku (kao nekada i Baba Jaga Džon Vik) za misiju koju je čeka u budućnosti…
A ona je (misija) da snimi film “Iz sveta Džona Vika” jer se nekom svidelo kako Ana de Armas u “No Time to Die aka Nije vreme za umiranje (2021)” puca iz pištolja i bije se u mini suknji (iskreno to zaista i jeste najbolji deo pomenutog filma).
Nije “Balerina” najgori film koji će te pogledati u životu, daleko je od toga, ali moj glavni utisak tokom sporih 120ak minuta beše kako sve deluje naprosto lenjo…
Glumci na autopilotu, akcija naizgled raskošna a suštinski beskrvna i nimalo uzbudljiva i Kijanu Rivs koji se pojavljuje u napr. 3 scene i kome se i na licu i po načinu kako izgovara svoje replike vidi da jedva čeka da snimi tih svojih 10 minuta i produži dalje, negde gde je mnogo, mnogo zabavnije.
*Nećete naći na ovom sajtu ni jedan tekst o filmu iz serijala o Džon Viku i ako je to jedini čije smo filmove gledali porodično u bioskopu. Behu to neka druga vremena kojih sada više nema...a ni porodice...
Zaista nemam ništa protiv žena koji razbijaju muda muškarcima u filmovima bez obzira koliko sićušne, kao Ana de Armas, bile. Imam protiv toga kada se to čini na ovakav bezvoljni i bezidejni način i to sve u stilu Džon Vika koji bi sam po sebi, da nema kompletne energije i eksplozivnog truda koji prosto pršti iz tih filmova, takođe bio na ivici parodije.
Da ne bih završio ovu lenju kritiku negativno istakao bih sekvencu obračuna sa bacačima plamena (koja takođe predugo traje) i čitavu ideju o “gradiću” iz završnog segmenta filma koja je opet ovde manje više protraćena…
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
