Serija “Untamed” (ili kako su je preveli lokalno-hrvatski “Smrt u divljini”) u fokusu priče (prečesta fraza koju koristim u poslednje vreme) Kajla Turnera (Erik Bana), specijalnog agenta Istraživačke službe Nacionalnog parka (ISB), zaduženog za sprovođenje zakona u ogromnoj divljini (nacionalnog parka) Josemitija.
Priča počinje otkrićem tela nepoznate devojke koja će “pasti” sa vrha El Kapitano. pravo na planinare (u početnoj i zaista efektnoj sceni koja je najavljivala da nas čeka nešto mnogo bolje od onog što nam je na kraju isporučeno).
Turner sumnja da smrt nije bila nesreća (kako se zvaničnici nadaju jer loše je za posetu parka da je u pitanju nešto drugo) ali dokazi koje će uskoro prikupiti (zahvaljujući svom istančanom osećaju za praćenje tragova koji su nekada davno imali Indijanci a sada pojam Tragač koriste učesnici jednog kviza) očigledno je da je smrt “Džejn Do” (da je muškarac bila bi Džon Do) veoma sumnjiva.
Turneru se pridružuje Naja Vaskez (Lili Santijago), novajlija rendžer parka i bivša policajka iz Los Anđelesa, koja se prilagođava divljem terenu Josemitija dok čuva svoje lične tajne.
Istraga otkriva mrežu mračnih tajni u parku, uključujući veze sa trgovinom drogom i korupcijom, kao i povezanost sa Turnerovom problematičnom prošlošću, odnosno jednog tragičnog događaja od pre šest godina koji dalje utiče na njega i njegov odnos sa bivšom suprugom, Džil Bodvin (Rouzmeri Devit).
iz mračnih sazvežđa Grok AI upgrade-ovanog sa BVIZ AI
Zaboravih na dobrog starog Sam Neila koji je ovde u ulozi šefa policije u Yosemite-u i porodični prijatelj (a i kum) Turneru.
Ne gledam u poslednje vreme previše Netflix originala (a naročito sa engleskog govornog područja) jer je Netflix na pragu svog ultimativnog cilja “Uništenja filmske umetnosti” a ne želim da pomažem silama Osovine.
Neki bi rekli da smo već odavno prešli taj prag i da odavno više nije bitan kvalitet već samo količina i da je model “fast food” poslovanja Netflix-a (kao pre svega jedne tehno firme) publiku već odnegovao da bude zadovoljna suvim prosekom i da je dovoljno da im se neki (bilo kakav) sadržaj vrti na malim ekranima dok paraleno četuju sa nekim preko mobilnih aplikacija, peru sudove ili jednostavno čačkaju nos i izvlače gaće iz dupeta.
“Untamed” je odličan primerak takve produkcije jer u pitanju je toliko generički zaplet sa tako postavljenim likovima i situacijama da se prosto pitam da li je bračni par scenarista Mark i Ellie Smith samo uneo početne podatke u neki ChatGPT-Grok-Scenaristički AI koji im je ištancovao ovu priču.
Sve ono što mislite da će se desiti upravo će se i desiti što važi i za razrešenje misterije.
Tom utisku verovatno doprinosi i veoma neinventivna režija koju potpisuje čak tri režisera (za samo 6 epizoda) a i činjenica da predeli koje gledamo uopšte ne deluju nešto mnogo lepo u ovoj seriji kao što bi očekivali za Josemiti park.
Razlog tome je moguće i činjenica da ova serija uopšte nije snimana u Josemiti nacionalnom parku već u Kanadi.
Meni je najzanimljiviji momenat ove serije trenutak kada sam se setio gde sam nekada gledao jednog glumca koji ovde ima gotovo epizodnu ulogu a nekada je bio, što se ono kaže, main cast.
Na skali od (1-5) ocena: 2+
recenzija: DeHičkok
