“Back Roads” je film koji danas ni jedan holivudski studio ne bi odlučio da snimi.Neko bi rekao šta lupaš matori ko Maksim po divizije ? Zar nismo imali prostituku kao heroinu u “Anora (2024)” koja je dobila silne oskare protekli godine ? Jesmo ali “Anora” je bila praktično nezavisna produkcija sa talentovanim ali neafirmisanim glumcima.
Nasuprot tome, Sally Field je te 1981 godine već imala iza sebe ne samo Oskara za najbolju žensku ulogu u prethodnom filmu Martina Ritta ‘Norma Rae’ (1979) već je bila velika i prepoznatljiva filmska i pre toga i televizijska zvezda. Dobro, Tommy Lee Jones možda nije u tom trenutku ni blizu slave kao Ričard Gir u doba “Zgodne žene” (sa Džulijom Roberts) ali svakako je već i tada nagoveštavao da će postati veoam prepoznatljivo ime Holivuda.
Da ne bude zabune, uopšte ne tvrdim da je razlog zašto Holivud više ne sme da snima ovakve filmove taj što se glavna junakinja bavi “najstarjim zanatom na svetu”. Ne, naprotiv, nešto tipa “Zgodne žene” smo i imali a i imaćemo u raznim verzijama u budućnosti ali priče o društvenim marginalcima, beskućnicima i sitnim prevarantima bez posla i bez budućnosti veoma teško. Naročito ako očekujemo da će u njima glumiti neke aktuelne glumačke zvezde. Loše je to za njihov imidž.
Sally Field je Amy i možeš je pokupiti na ulicama grada Mobile (Alabam) i provesti sa njom par sati za 20$.
Tommy Lee Jones je Elmore, bivši bokser koji najčešće do zarade dolazi tako što “izboksuje” nekog pijanca koga isprati iz noćnog kluba do mračne uličice, trenutno i bez para i bez posla.
Da bi proveo noć u pravom krevetu (i pod krovom) iskoristiće Amy koja će tek nakon “posla” otkriti da Elmore nema ni cvonjka da joj ostavi. Nakon toga će joj napraviti i dodatni problem kada joj pritekne u “pomoć” i nokautira jednog muškarca. Nevolja je što je to detektiv u civilu koji se upravo spremao da je uhapsi.
Tako se Elmore i Amy nađu u zajedničkom bekstvu sa ciljem da stignu do Kalifornije (Los Anđelesa) a to je put od nekih 3 000 km koji je potrebno preći bez sopstvenog prevoza i, uglavnom, bez cvonjka.
“Back Roads” se tada pretvara u pravi “road movie” u kojem pratimo njihovo veselo (a poneki put i ne baš veselo) putešestvije ka “obećanoj zemlji” u kojoj će Amy (kako uverava Elmora) postati ugledna manikirka a Elmore će naći neki normalan dobar posao (koji ne podrazumeva udaranje ljudi).
Pretpostavljam da je glavni razlog što je ovaj film dočekan na nož od kritičara a nimalo bolje ni od publike taj što možda nisu očekivali da će nakon ovog trejlera:
gledati umesto komedije jednu gotovo melanholičnu socijalnu dramu o dvoje luzera koji se nadaju da će ovog puta uspeti u životu.
Dobro, nisu ovi karakteri ovde predstavljeni u stilu našeg crnog talasa tj. ne mogu ih zamisliti, ovakve kakvi su ovde, kao protagoniste nekog filma Žike Pavlovića ali, uz izvesne ne baš velike izmene, što da ne.
Sally Field je oduvek bila beskrajno šarmantna na velikom platnu a ovde je gotovo podjednako dobro parira Tommy Lee Jones i zahvaljujući njihovoj ‘hemiji’ “Sporedni putevi” dobijaju dodatnu, kvalitetnu, dimenziju u inače veoma dobrom scenariju Gary DeVore (čije sam, upravo sad otkrivam gledajući DeVore-ovu filmografiju, gotovo sve ekranizovane scenarije i pogledao, od njegovog prvog “Psi rata” (1980) sa Kristofer Vokenom preko napr. Švarcenegorovog “Surovog ugovora” (1986) ili Van Damovog “Vremenskog policajca”).
Sentimentalnu nežnu muzičku temu za “Back Roads” je komponovao Henry Mancini i prava šteta što ni ona a ni pesma “Ask Me No Questions (I’ll Tell You No Lies)” nije nikada zvanično objavljena te, u ovom trenutku, samo nam je dostupna ne mnogo kvalitetna audio verzija na youtube koju je neko “skinuo” iz filma.
Meni su se “Sporedni putevi” baš dopali i stvarno sam bio iznenađen kada sam pogledao ocene koje ima na nekim sajtovima.
Od mene preporuka.
Na skali od (1-6) ocena: 4-
