Prethodni film Zach Cregger-a Barbarian (2022) nije završio u srpskim bioskopima ali, na sreću, to nije slučaj sa “Weapons” kojeg, slično kao i prethodnika, prati neviđeni hajp u američkim medijima.
A sve je počelo sa ovim zaista zanimljivim trejlerom:
U 2:17 UJUTRO, SVAKO DETE IZ RAZREDA GOSPOĐE GANDI SE PROBUDILO, USTALO IZ KREVETA, SIŠLO NIZ STEPENICE, OTVORILO ULAZNA VRATA…I NIKAD SE VIŠE NIJE VRATILO.
iz reklamnog materijala
Više od ovog, što se tiče zapleta, šteta je otkrivati. Najbolje je da ga pogledate ne znajući ništa (ne mislim, doduše, da to podrazumeva da imate Alchajmer). A ako već nešto morate znati jeste da se 90% trejlera zasniva na zbivanjima u prvih 5 minuta filma.
“Weapons aka Trenutak nestajanja” ima, naizgled, sličnu strukturu kao i “Barbarian” ali u pitanju je znatno ambiciozniji projekat, ne samo u temama kojima se bavi već i sa budžetom od oko 40 miliona $.
Priča je podeljena na poglavlja u kojima pratimo dešavanja iz različitih perspektiva nekoliko likova. I dok se neke situacije prepliću te vidimo istu iz više uglova najčešće pratimo isti vremenski period ali u svakom poglavlju otkrivamo polako različite delove slagalice.
Kada se glavno rešenje te misterije, negde nakon dve trećine filma, razotkrije, “Weapons” postaje nešto sasvim drugo i još, barem za mene, neočekivanije. Ne u smislu šta se krije iza misterije (to ćete prihvatiti ili nećete i za mnoge će to verovatno biti “tačka lomljena” u smislu da li vam se film dopada ili ne) već načina kako se sve to počne rasplitati sve do neverovatno zabavnog završetka…u svakom smislu.
Izašao sam iz bioskopa sa osmehom na licu što nije baš česta pojava kada su u pitanju horori.
E sad, taj moj osmeh ne znači da sam u potpunosti zadovoljan sa filmom ali sam gotovo siguran da će ga (mislim na osmeh) većina imati na kraju.
Za razliku od “Barbarian”, moja reakcija na završni deo “Weapons” je bila znatno bolja (kod Barbarian beše obrnuto) i čini mi se da ću tu biti u manjini što se tiče publike (i kritičara).
Svi glumci (Josh Brolin, Julia Garner, Alden Ehrenreich…) su odlični, fotografija je vrhunska a Zach Cregger zaista ume da napravi neke tenzične sekvence vešto izbegavajući korišćenje jump-scare scena samo radi jump-scare-ova.
Svakako originalan film koji se poigrava i sa našim ali i sa očekivanjima protagonista. Da je kojih desetak minuta kraći bio bi i znatno efektniji.
Radujem se budućim projektima Zach Cregger-a.
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
