Personal Shopper (2016)

Jednostavno drugačiji. Jedan od najzanimljivijih filmova iz 2016.

“Personal Shopper” aka “Lični kupac” francuskog reditelja Oliviera Assayas je psihološka triler drama sa primesama horora koja je svoju premijeru doživela 2016 godine na festivalu u Kanu. Ne verujete mi ?

Evo dokaza.

I ne samo to, već je Olivier dobio i gran pri za režiju.  Oliviere svaka čast.

Za divno čudo, ova nagrađivana festivalska drama je i sasvim pristojan i gledljiv art film koji uspeva , u svojih stotinak minuta, da bude istovremeno i zanimljiv i napet ali isto tako jasno umetnički i, pre svega, anti (savremeno) holivudski  definisan. Ova moja prethodna rečenica je u suštini prava besmislica jer, naravno, autorski filmovi koji se prikazuju i na renominiranim festivalima i koji su van dominantnih mejnstrim tokova svakako mogu biti i dobri i gledljivi. Jednostavno, osetio sam potrebu da je napišem, jer prosečan gledalac (a ja ipak nisam ništa više ni manje) uglavnom ide linijom manjeg otpora i radije se opredeljuje da pogleda nešto “sigurno”, nešto što ga neće previše smoriti i smarati, bez obzira što zna da je to stvarno loše, poput napr. “Bad Moms” ili to otkrije tek nakon samog gledanja, poput preambicioznog i prenaduvenog ali i pretencioznog “Blade Runner 2049“.

Ovo je priča o usamljenoj Maureen (odlična Kristen Zathura Stewart) koja nakon tragične smrti njenog brata blizanca stiže u Pariz. Dok pokušava da otkrije da li postoji “život posle smrti” tj. da li će joj njen brat Lewis uputiti neki znak sa “one strane” (jer su oboje verovali u tako nešto i bili neka vrsta medijuma) Marueen istovremeno obavlja posao ličnog kupca za jednu selebriti personu po imenu Kyra. Njen posao se svodi na to da, umesto Kyre, posećuje butike, kupuje i isprobava odeću, nakit i slične drangulije, jer jel’te Kyre nema vremena za te “zemaljske” stvari.

Oni koji vole filmove u kojima se non stop nešto dešava, tj. one priče u kojima je glavna pokretačka snaga zaplet, neće previše uživati u “Personal Shopper-u”. Olivier Assayas gradi prilično intiman film u kome je glavna snaga atmosfera koja veoma precizno i snažno oslikava svu usamljenost glavne junakinje. Gledalac je tako uvučen u njen svet i psihu, te nije čudo da Assayas ovde uspeva da mu jedna od najnapetijih scena u filmu bude obična razmena tekstualnih (SMS) poruka.

Nije ovo savršen film, remek delo i sl. ali i ne mora biti. Najveći problem imam sa samim završetkom ali ne zbog toga kako se završio već sam očekivao da će se završiti drugačije… Kako, možda se pitate ? Ne znam, jednostavno drugačije.

 

Na skali od (1-5) ocena: 4

About Gimitrije Verzić 50 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Leave a Reply