“Personal Shopper” aka “Lični kupac” francuskog reditelja Oliviera Assayas je psihološka triler drama sa primesama horora koja je svoju premijeru doživela 2016 godine na festivalu u Kanu. Ne verujete mi ?
Evo dokaza.
I ne samo to, već je Olivier dobio i gran pri za režiju. Oliviere svaka čast.
Za divno čudo, ova nagrađivana festivalska drama je i sasvim pristojan i gledljiv art film koji uspeva , u svojih stotinak minuta, da bude istovremeno i zanimljiv i napet ali isto tako jasno umetnički i, pre svega, anti (savremeno) holivudski definisan. Ova moja prethodna rečenica je u suštini prava besmislica jer, naravno, autorski filmovi koji se prikazuju i na renominiranim festivalima i koji su van dominantnih mejnstrim tokova svakako mogu biti i dobri i gledljivi. Jednostavno, osetio sam potrebu da je napišem, jer prosečan gledalac (a ja ipak nisam ništa više ni manje) uglavnom ide linijom manjeg otpora i radije se opredeljuje da pogleda nešto “sigurno”, nešto što ga neće previše smoriti i smarati, bez obzira što zna da je to stvarno loše, poput napr. “Bad Moms” ili to otkrije tek nakon samog gledanja, poput preambicioznog i prenaduvenog ali i pretencioznog “Blade Runner 2049“.
Ovo je priča o usamljenoj Maureen (odlična Kristen Zathura Stewart) koja nakon tragične smrti njenog brata blizanca stiže u Pariz. Dok pokušava da otkrije da li postoji “život posle smrti” tj. da li će joj njen brat Lewis uputiti neki znak sa “one strane” (jer su oboje verovali u tako nešto i bili neka vrsta medijuma) Marueen istovremeno obavlja posao ličnog kupca za jednu selebriti personu po imenu Kyra. Njen posao se svodi na to da, umesto Kyre, posećuje butike, kupuje i isprobava odeću, nakit i slične drangulije, jer jel’te Kyre nema vremena za te “zemaljske” stvari.
Oni koji vole filmove u kojima se non stop nešto dešava, tj. one priče u kojima je glavna pokretačka snaga zaplet, neće previše uživati u “Personal Shopper-u”. Olivier Assayas gradi prilično intiman film u kome je glavna snaga atmosfera koja veoma precizno i snažno oslikava svu usamljenost glavne junakinje. Gledalac je tako uvučen u njen svet i psihu, te nije čudo da Assayas ovde uspeva da mu jedna od najnapetijih scena u filmu bude obična razmena tekstualnih (SMS) poruka.
Nije ovo savršen film, remek delo i sl. ali i ne mora biti. Najveći problem imam sa samim završetkom ali ne zbog toga kako se završio već sam očekivao da će se završiti drugačije… Kako, možda se pitate ? Ne znam, jednostavno drugačije.
Na skali od (1-5) ocena: 4
