Kao što svi znate nisam baš neki ljubitelj ovog Conjuring univerzuma. Od ukupno devet snimljenih filmova (a ovaj je deveti po redu u tom “univerzumu”) pogledao sam pet. Čini mi se da sam gledao i nastavak The Nun aka Opatica iz pakla (2018) (nuns on the run pt.3) ali ne mogu da pronađem tragove ni na ovom sajtu a vala ni u mom sećanju, što je možda i bolje.
Takođe, upravo zbog moje averzije prema ovakvim “istinitim” pričama (što je definitivno i najveća mana glavnih Conjuring filmova jer znamo da našim dragim junacima životi nikada nisu ugroženi) ni jedan od njih nisam gledao u bioskopu. Sve do “Prizivanje zla: Poslednji obredi”.
Iz filmske kuće New Line Cinema stiže deveti nastavak iz sveta Prizivanja Zla, koji je na blagajnama zaradio više od dve milijarde dolara.
ciga hvali svoga konja (iz reklamnog materijala)
Ovaj nastavak donosi novo uzbudljivo poglavlje kultne priče nastale prema istinitim događajima. Vera Farmiga i Patrik Vilson repriziraju svoje uloge istražitelja paranormalnog u stvarnom životu — Eda i Lorejn Voren — u poslednjem, napetom slučaju koji će dodatno proširiti granice globalno uspešne franšize. Režiju potpisuje veteran franšize Majkl Čaves, a produkciju arhitekti serijala Džejms Van i Piter Safran.
Pomenuti “veteran” franšize Michael Chaves je režirao prethodni (i meni najslabiji) deoThe Conjuring: The Devil Made Me Do It aka Prizivanje zla: Đavo me je naterao (2021) (a i nastavak opatice iz pakla) i, koliko se sećam, osnovna veza sa tim filmom je infarkt koji je tada imao Ed Warren (Patrick Bone Tomahawk (2015) Wilson).
To je i osnovni razlog što su se Ed i Lorraine (Vera The Commuter aka Putnik (2018) Farmiga) odlučili da se povuku iz aktivnog bavljenja onim zbog čega ljudi hrle u bioskope da ih gledaju.
Priča počinje flešbekom u 1964. godinu, gde mladi Ed i Lorraine Warren tokom istrage nailaze na ukleto ogledalo, u vreme kada je Lorraine bila uveliko trudna. Upravo susret sa demonskim ogledalom izaziva prevremeni i veoma traumatični porođaj ali na kraju, kao što svi znamo (ili barem svi koji smo gledali prethodne nastavke) ćerka Judy se rađa... a i raste...i raste i jedva čeka da poraste.
Flešforvard u 1986 godinu i eto nas kod vesele i velike porodice Smurl (Jack, Janet, njihove ćerke Dawn, Heather,i najmlađe, bliznakinje Carin i Shanno, plus baba i deda tj. Jackovi roditelji). Kod njih će, nakon miropomazanja Heather završiti ovo starinsko ogledalo i naravno "all hell breaks loose".
Meni nikada nisu ovi Conjuring filmovi bili strašni ali tek sam sada, gledajući ga u bioskopu, shvatio da jump-scare-ovi zaista deluju na neku publiku i to na publiku koja je, kao i ja, dobrovoljno došla u bioskop i platila ulaznicu (poneki put je platim i ja).
Hoću reći, nedaleko od mene a u istom redu, sedela je jedna gospođa koja se tako trzala na pojedine kadrove/scene da se gotovo ceo red “ljuljao”. Da ne bude nikakve zabune zaista je samo gledala film.
Elem, kao horor film ovaj, kako kažu (a lažu), “poslednji slučaj porodice Warren” i nije nešto ali kao nekakva topla porodična drama o toj porodici (mislim na Warren a ne Smurl) kojim bi se zaokružila priča o njima mislim da ovo funkcioniše relativno pristojno.
Jeste zaista predug, zvanično traje 135 minuta i morate, a ja to nisam znao pa sam izašao (trčećim koracima ka toaletu), ostati do kraja odjavne špice jer postoji “post credit” scena koja, naravno, najavljuje da ovo definitivno nije “poslednji slučaj” barem prema Grok-u.
“A post-credits scene features Judy answering an urgent call from Father Gordon, hinting at future threats and setting up potential spin-offs, despite this being the final mainline Warren story.”
što je btw. totalna laž Grok-a i sva sreća je što nisam ostao da čekam tu “scenu nakon odjavne špice” jer bih se upišao.
Mada, zaista postoji jedna kratka post-credit scena ali u njoj samo vidimo sliku pravog Ed Warren-a kako gleda u ono “ukleto” ogledalo u svom “muzeju”.
Takođe, kao i prethodni film, na kraju ima numeru Van Morrisona (da li je to Michael Chaves ljubitelj Vana?) te moram da mu dam dobru ocenu.
Na skali od (1-6) ocena: 3
