Hteo sam da za naslovnu sliku teksta o “The Howl of the Devil” izaberem ovu koja sledi
koja svakako više odgovora dešavanjima u samom filmu ali, rekoh, ‘ajde da ispoštujem želju samog Paul Naschy. Ne samo da je Naschy (El caminante aka The Traveler (1979)), verovatno najveća ikona španskog horora koja je snimila preko sto filmova, ovaj film režirao i napisao, već je u uspeo u njemu da prikaže puno (filmskih) čudovišta koje je i sam glumio u nekim filmovima.
Plus, kako piše na početku, ovo je posveta pre svega Universal Monster-ima tj. čudovištima (koje smo voleli) u njihovim filmovima u (glavnom) periodu od 1913 do 1956 godine.
Ono što je u svim projektima koje sam gledao sa Paul Nachy-om sasvim očigledno, Nachy i nije neki glumac. Ni u ovom filmu to nije izuzetak ali za razliku od nekih drugih ovde je za ostale uloge uzeo jednako (ne)talentovane pa se sve mnogo bolje vidi.
Labavo smišljena priča u fokusu ima Hectora Doriana (Nachy) neuspešnog (bivšeg) glumca koji voli da na svom imanju ugošćuje prostitutke nad kojima voli da izvodi svoje glumačke perverzno-sadističke perfomanse.
Premaskira se u nekog čuvenog horor lika (Fu Manču, Plavobradi…), malo preplaši svoju (plaćenu) gošću a onda vode ljubav (vođenje ljubavi-zigovanje).
Hector je imao rođenog brata (blizanca) mnogo slavnijeg i uspešnijeg glumca koji se proslavio svojim ulogama u hororima (upravo u onakvim u kojima je glumio Nachy) i koji se, navodno, samoubio pre pet godina. Iza njega je ostao sin Adrian (to je onaj dečak sa Frankeštajnom) a i supruga koja je doduše, godinu dana nakon njegove smrti, takođe nesrećno okončala svoj život.
Adrian koji živi sam u kući bez drugara (i škole!) zamišlja da priča sa filmskim čudovištima koje je glumio njegov otac…ili možda i ne zamišlja ?
Sada, u ovoj luksuznoj izolovanoj vili, živi osim Hectora i Adriana i njihov sluga Eric (njega glumi Howard Vernon gotovo jednako poznat akter španskih horora i drugih vragolija ali kod “ozgloglašenog” Jesús Franco-a).
Tu je i Carmen (Caroline Munro) koja je neka vrsta domaćice koja svaki dan dolazi i čuva Adriana, kuva ručak i čisti prašinu. Hector bi voleo da mu Carmen svojom metlicom počisti i nešto drugo ali mu baš ne ide ovo udvaranje (čak nudi i bisere i dijamante, suvo zlato, brilijante).
Carmen odlučno odbija svo njegovo udvaranje.
I bilo bi ovo relativno normalna porodična situacija ludaka da sve one prostitutke, kada ih Hector/Eric isplate i isprate, na putu kući budu ubijene na najgroznije načine. Dobro ima i mnogo groznijih u drugim filmovima, naročito što su ovde te scene baš slabašno (niskobužetno) urađene, ali lepo zvuči kada se napiše.
U “The Howl of the Devil” imamo i sveštenika koji je bolesno ljubomoran na Carmen i preti joj ubistvom ako se slučajno smuva sa Hectorom a tu je i sveštenikov drugar/plaćenik, lokalni probisveta-alkoholičar koji se mota oko imanja i špijunira za njega.
Ako Nachy i nije bio neki glumac (osim kada je pod maskom nekog čudovišta) svakako je imao uvek dobro oko za vizuelizaciju i kompoziciju boja te i ovaj film zaista izgleda veoma lepo. Primetih, dok gledam ove opskurne filmove stare po nekoliko decenija, kako i oni slabiji, zahvaljujući tome što su snimljeni na filmskoj traci (i uglavnom od strane umešnih/veštih snimatelja), imaju taj “optički” kvalitet koji je, čini mi se, zauvek ispušten zahvaljujući digitalizaciji.
Hoću reći neki “budžetniji” filmovi i mogu da nam dočaraju tu “lepotu filmske 16/35mlm trake” jer koriste super kvalitetne UHD digitalne kamere ali ovi koji nemaju mogućnost da koriste tu super opremu vizuelno izgledaju baš loše te onda i neke druge njihove mane lakše otkrivaš.
Takođe, druga karakteristika Nachy-evih filmova (od ovih koje sam odgledao) je da su, bez obzira na svoje skromne budžete, prepune raznih dešavanja. Taman počneš malo više da razmišljaš o baš jadno snimljenoj sceni ubistva kada ono se desi neki novi ludački dodatak na zaplet (napr. ovde imamo odjednom i jednu scenu kućne invazije).
Ipak, loša gluma umiksana sa površnom pričom u kojoj, mada se ubica ne vidi, prilično lako možete zaključiti ko je on donosi i konačnu ocenu koja sledi.
“El Aullido del Diablo” nikada nije bio prikazivan u bioskopima. premijeru je imao na nekoj španskoj televiziji i iz zaborava je izvučen pre koju godinu kada se pojavio u blu-ray izdanju.
Na skali od (1-6) ocena: 2
Ako vas baš interesuje da pogledate ovo kultno remek delo trenutno se nalazi i na ovom youtube
