Dan Trachtenberg je autor Prey (2022) (to je onaj sa Indijankom protiv Predatora) koji nije imao premijeru u bioskopima već samo na Hulu/Disney+ platformi. Potom je snimio crtani Predator: Killer of Killers (nisam gledao) koji je ove godine na istoj platformi premijerno prikazan .
Zašto vam sve ovo pričam ? Zato da bi znali da je “Predator: Bandlands” snimio “ekspert” za Predatore i, bitnije, ovo jeste Dizni projekat mada je objavljen pod 20thCentury brendom.
Ako bi ovaj film podelili u (klasične) tri celine: “uvod, razrada, zaključak” sasvim je sigurno da “Predator: Badlands” ima dobar uvod.
U njemu (uvodu) upoznajemo našeg glavnog junaka, mladog i zaista malo zakržljalog (bez ljutnje Deki) pripadnika ponosnih ratnika sa planete Yautja Prime gde, kao, žive Predatori. Njegovo ime je Dek. Ako vam to ime nije poznato, ne Dek nego Yautja Prime (kao što nije bilo ni meni) to je zato što pojma nemate.
Zar ne znate da se 2018 godine ova planeta pojavila na mapi nekakve aplikacije pod imenom “Predator Official Fan App” ?
Svašta…kako takve ključne stvari ne znate a hoćete da gledate ili pišete o ovom filmu ?
Sramota!
U tom uvodnom delu upoznaćemo Dek-ovog brata i njihovog okrutnog oca i otkriti kako je i zašto Dek “odlučio da ulovi ultimativnog predataro” a potom i završio na planeti Genna na kojoj živi taj ultimativni predator, monstrum Kalisk kojeg ni jedan Predator/Yautja nije uspeo da ubije.
Da li se i planeta Genna nalazi na mapi pomenute aplikacije pojma nemam niti me zanima niti mi je to ultimativno bitno.
Kada Dek na Genni (nakon borbe sa šumskim lijana čudovištem) konačno naleti na adroida pardon synthetic-a Thia-u (vlasništvo Weyland-Yutani korporacije) “Predator: Badlands” postaje gotovo nepodnošljiv za gledanje.
O kakav bolan zasek pravo u predeo mozga gde se šalju signali receptora za bol. Isključivo i samo zato što je Thia izuzetno ali izuzetno iritantan karakter a pošto zaista mnogo, mnogo priča (što nije problem nego kakve su to rečeeeenice), da nisam bio u bioskopu već ovo gledao kod kuće jednostavno bih isključio TV.
Ovako, uz kokice i još nepopijen sok morao sam da nekako preguram narednih dvadesetak minuta neduhovitih i blamantnih dijaloga koje ovaj robot (bez nogu) izgovara. Pošto koristi “univerzalni translator” ona nam priča na engleskom a Dek joj odgovara na Yautja-inom. Čini mi se da bih ovo lakše prebrodio da je i Thia pričala na nekom jeziku za koji je trebalo samo da se čita titl.
Malo kasnije Thia se ipak primiri (i začepi) ali već do tada smo upoznali i bebu Jodu odnosno novu igračku po imenu Bud koju Dizni želi da kupujemo deci.
Završnica je na sreću solidni akcioni SF spektakl koji ne deluje (previše) mada jeste animiran i gotovo u potpunosti pod CGI efektima.
Mladi prognani Predator pokušava da se spase dok se probija kroz divljine opasne planete, vežbajući svoje veštine u borbi sa opakim protivnicima. Cilj mu je da pobedi najsmrtonosnije stvorenje sa kojim se njegova vrsta ikada suočila, ali putovanje ga odvodi do neverovatnog partnerstva kada otkriva postojanje još mnogo većeg zla.
reklama
Ovo nije Predator namenjen meni i onima koji vole originalnog stvora iz klasika Džona Mektirnena iz 1987 godine u kome smo imali našeg zemaljskog alfu oteletvorenog u vidu Švarcenegera.
Ovaj sanitizovani, PG13 diznifikovana verzija namenjena je deci i nema ničeg lošeg u timu. Čak ću i ocenu pokušati da prilagodim upravo mladoj publici koja će se možda prvi put suočiti, oči u oči, u mračnoj bioskopskoj sali sa Predatorom kojem znamo i ime.
Dek ?
Svašta.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3-
