Biograf je dobio besplatnu, jednu, ulaznicu za premijeru filma “Hajduk u Beogradu”. Ipak je, zahvaljujući svom superiornom intelektu i poznanstvima koje ima sa svim redarima svih bioskopa u Beogradu i širom planete (uključujući i pećine u Amozoniji) uspeo da na ovu premijeru u Domu Sindikata (koji neki sada zovu MTS) prošvercuje gotovo sve članove svog BVIZ LTD tima.
Ono što sledi je (tajno) snimljeni razgovor među njima dok su se crvenom linijom 1a metroa vraćali u njihovu upravnu zgradu nakon odgledane projekcije.
Biograf: “Ne sećam se uopšte radnje romana Gradimira Stojkovića. Ne sećam se ni da sam ga čitao pre 30 godina a ni kasnije a u to doba baš sam čitao sve živo. Da li je neko od vas pročitao “Hajduk u Beogradu” ?”
DeHičkok:-“Jesam. Davno. Kad sam bio mali. Ne sećam se ničeg osim osnovne radnje.”
Peca Zombi:”?”
Gimitrije (duh sa dva plava oka):”Ja sam mislio da ćemo gledati “Hajduk Stanka”. Taj roman jesam čitao. Više puta.”
TutaMuta nešto takođe reče ali pošto, u tom trenutku, još nije skinuo zavoj sa usta (ako ne znate TutaMuta je mumija) nismo mogli da zaključimo šta je tačno izgovorio te ga nemamo u transkriptu.
pošto naravno nisu prepričavali sadržaj filma koji su gledali evo ovde malo reklamnog materijala
Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred.
iz reklamnog materijala
Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš i kao dobar drug i kao odličan đak i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi sa raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka: ljubav…
DeHičkok: “Meni se film dopao. Pitom je i dobar a deca glumci su zaista sjajni.”
Biograf:” Ovaj mali, kako se beše zove, Todor…Todor Jovanović koji glumi Pecikozu Hajduka je fenomenalan. Iznosi na plećima čitav film. Kompletna dečija ekipa je super. Uspeli su da i u trenucima kada dijalog zaista škripi (tako je napisan) da te rečenice ipak ne zvuče previše naivno, krindž ili već kako se to kaže. Kapirate ?”
DeHičkok:”Meni je tako zazvučao samo onaj uvodni kratki deo sa piscem koji se, u sadašnjosti, vraća u rodnu kuću i gleda svoje uspomene pa nam, kao, počne retrospektivno pričati ovu priču. E takve rečenice je mogao da napiše moj sin dok je bio u trećem osnovne a i tada bi zvučale bolje. Uplašio sam da će čitav film biti u tom stilu. Na sreću nije.”
TutaMuta (bez zavoja):”Hajduk u Beogradu već može odmah da se svrsta u top deset savremenih srpskih dečijih filmova.”
PecaZombi:”Meni se ne sviđa izbor muzike. Kao svi slušaju Zanu a ne slušaju Halida i “Dijamante”. I to za doček Nove Godina. Jes’ vala. Urbana deca malo sutra.”
Gimitrije (duh sa dva plava oka):”Pošto me je Biograf praktično prizvao direktno u dvoranu u trenutku kada je već krenula projekcija, rekavši da moram da pogledam domaći film “Hajduk”, naravno da sam bio šokiran kada sam video prve kadrove i shvatio da ovde neće biti nabijanja na kolac i odsecanja glava Turcima.
Imajući to u vidu na kraju je ispao sasvim solidan film. Peco i mene čudi što nisu koristili više pesama ali ne mislim na narodnjake. Ako se dobro sećam u filmu imamo samo ‘Zanu’, ‘U škripcu’ i divnog Nešu Leptira tj. pesmu “Srce od meda” ‘Poslednje igre leptira’. I to je praktično to u gotovo dva sata trajanja filma koji se vremenski odvija tokom školske ’84-’85.”
Biograf:“Ma muzika je je savim okej. Nikola Jeremić je komponovao muzičku temu i sviđa mi se što ima taj sint prizvuk osamdesetih. Jedino što ga baš preteraše što je muzika išla kao podloga gotovo u svakoj sceni pa poneki put (retko) nisam baš dobro čuo i razumeo pojedini dijalog.”
DeHičkok:”Meni se čini da je to više bio problem do ozvučenja u samoj dvorani. Mada definitivno mogli su neki kadrovi da prođu i u muzičkoj tišini.”
TutaMuta:” Osim Todora veoma mi se svidela i devojčica koja je glumila Vesnu, Sofija Trifunović. Toliko mi vizuelno beše poznata kao da sam je gledao u puno drugih filmova a siguran sam da nisam. I dečaci Martin Zoričić i Andrej Kostjukov su bili odlični.
Tu je i Vera Ćetković koja je glumila Robertu za koju sam prvo pomislio da će biti Hajdukova ljubav a na kraju njen lik ispade i najkompleksniji u filmu. “
Gimitrije (duh sa dva plava oka):”Ne preteruj TutaMuto. Kompleksnost ? Ovaj film je što se tiče zapleta savršeno jednostavan i prost. Upravo onako kako i treba biti kada je namenjen mlađoj publici. Što bi rekli “neguje i pokazuje nam prave vrednosti” koje bi voleli da važe i danas. Mada, kao neko odrastao tih godina prikaz tog vremena ovde je čista iluzija. Pozitivna i romantizovana iluzija ali bez previše dodira sa tadašnjom realnošću koje se barem ja sećam.”
Biograf:”Sad ti mašiš poentu. Nisu tada deci u školi odsecali glave i to što su tebe maltretirali u odeljenju i skidali ti gaće u školskom dvorištu ne znači da se to svima dešavalo. Znaš i sam da ti je pala (i ubila) cigla na glavu i ko zna kakve posledice je to ulegenuće mozga i tvoja transformacija u duha ostavila na tvoju memoriju.
kako je Gimtrije postao duh saznali ste u epizodi "Bioskop Sloboda" druge sezone serijala o Bozzi Vampiru iz Zemuna. Pošto epizoda još uvek nije reprizirana link ka njoj će biti postavljen i ovde...ako se setimo.
Verovatno ni u romanu Gradimir Stojković nije pisao zaista o događajima iz osamdesetih nego je sve zasnivao na svojim sećanjima kada je on išao u školu. Jeste bilo ćuškanja po glavi ali nije bilo “partijskih” sastanaka odeljenske zajednice. Mada, jesu neki moji drugovi bili prozivani jer nisu uspeli da se suzdrže od smejanja tokom obilaska kuće cveća ili ono kada smo morali svakog četvrtog maja u 15:05 da ustanemo i mirno stojimo u klupi.
Jednostavno, deca najbolje kapiraju šta je zaista normalno i prirodno i ne možeš ih prevariti. Osim ako nisi mađioničar…ili Branko Kockica”
DeHičkok:”Režiser filma je Milan Todorović, zanatski veoma uvežban autor koji je, praktično, ako sam dobro ukapirao, čitav ovaj projekat izneo u sopstvenoj produkciji. Bilo je tu neke pomoći države, sponzora i fondova ali sa produkcione strane film deluje moćno i mada ne znam budžet ne verujem da je ovo onaj naš TelekomSrbije-SNS-PranjePara događaj. A ni Telekom, hvala Bogu, nije sponzor.
Sa druge strane zaista je sramota što RTS ne stoji iza ovog filma.”
TutaMuta:”Jedina reklama koja se mogla “videti” u “Hajduk Stanku” je za Todorovićevu “Novu Žikinu dinastiju” jer možda je malo preterao sa time da svi u filmu obožavaju serijal “Lude godine” ali to mu možemo oprostiti. Ako je išta i trebao da reklamira jeste svoj sledeći film.”
Peca Zombi:”Tuto nije Stanko nego Hajduk u Beogradu”. Nego, kako su vam se svideli ovi odrasli glumci ? Meni je super bilo što nastavnik fizičkog kojeg glumi Srđan Timarov sve vreme muva njihovu razrednu (koju glumi Ana Lečić) a razlika u godinama između njih preko dvadeset.”
TutaMuta:”Koliko su im dali prilike i teksta dovoljno su i pružili. Na primer mislim da se Zinaida Dedakin kao nastavnica nemačkog pojavljuje samo u jednoj sceni a ta scena je i među najsmešnijima zavaljujući pre svega njenoj nadahnutoj interpretacij.”
Biograf:”Siguran sam da postoji puno snimljenog materijala i da pojedine uloge nisu bili samo epizode. Ne znam da li se možda planira i neka serija. DeHičkok, pošto si ti dobio zadatak da napišeš recenziju filma koji će te biti krajnji zaključak ?”
DeHičkok:”
“Hajduk Stanko, jebote Gimitrije uš’o si mi u glavu, pardon…
“Hajduk u Beogradu” je film namenjen pre svega deci ali i roditelji mogu pronaći pregršt zadovoljstva u njemu sitnim namigivanjima na njihova detinjstva uz pomoć postera (Fleš Gordon), stripova (Đil i Džudas) i crvenog kioska za viršle.
Bez psovki i bez negativne energije bićete prebačeni dva sata u neko doba kada toga nije bilo ili barem bi voleli da ga se tako sećamo. “Hajduk u Beogradu” nije savršen film niti je to verujem i imao želju da bude i mane mu opraštamo jer bitan je osmeh sa kojim ćemo napustiti dvoranu”
Biograf: “Divno DeHičkoče…ali ne možemo takve hvalospeve da objavimo na sajtu. Misliće da su su nas potplatili. Hajmo neka svako da svoju ocenu na skali od 1 do 5”
DeHičkok:” 4 “
Gimitrije:” 4-“
Biograf:” 3+”
TutaMuta:”4″
Peca Zombi:” 2+”
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
