Late Phases (2014)

Vala poneki put pogledati film sa vukodlacima. Naročito kada su tako retki. A još kada je glavni junak ostareli slepi vojni veteran koji živi u izolovanoj “starački dom” zajednici i koji jedini shvata sa kakvom zveri se mora izboriti šta može tu da bude loše ? Mnogo toga, pokazaće se. Ali kao što svi znamo dva loša (ubiše Miloša) čine, naravno, jedno dobro, tako da je krajnji utisak ipak povoljan.

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:

Pogledaćete ga jer ste prethodno negde nešto načuli o njemu, pročitali na nekom blogu/sajtu, neko vam je dao preporuku. Ja eto nisam imao pojma o njemu…ništa. Jednostavno sam ga “izabrao” zajedno sa gomilom drugih opskurnih starih (a biće i novih) horor filmova o kojima ćemo pisati ovde.

2. A gledali smo ga :

jer sam video i omot. A na njemu je vukodlak. Vukodlaci su postali ugrožena vrsta horor filmova. Sačuvajmo vukodlake (i pande) od izumiranja.

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:

“Late Phases” ima intrigantnu priču, praktično štos/vic dosetku, o slepom dedi koji tamani vukodlake. I ne samo to. Veoma ubedljiv Nick Damici u ulozi ratnog veterana Ambrose (koji je filmu ipak znatno stariji od “mlađanog” pedesetogodišnjaka Damicia) ovde sve vreme igra ozbiljno i upravo njegova realnost dobro kompezuje neke prililično loše odrađene stvari u filmu i on je taj zahvaljujući kome “Late Phases” ne skliznu u parodiju i običnu glupost. Jeste ta ivica koja deli “Late phases” od dobrog ka očajnom teška igra na žiletu (nakon četvrtog brijanja istim) ali Amici nam sve to veoma hrabro iznosi. Bravo Amici.

4. Dvougao:

dobro:
“Late Phases” su me svojom atmosferom i pričom podsetili na radove legendarnog Leri Koena (Larry Cohen) koji je uspevao da od najbizarnijih stvari (invazija beba ubica) pravi, naizgled, ozbiljne filmove sa duhom i stilom najboljih ostvarenja američkih filmova B produkcije. Scenario koji je napisao Eric Stolze (koji nije Eric Stoltz) čini mi se da je imao sasvim finu dozu i humora i horora. Tu je i kao i uvek odlični Tom Nunan (Tom Noonan).

loše:

Režija Adrian Garcia Bogliana je nažalost samo povremeno efektna i odgovarajuća. Kao da čitav film Bogliano jednostavno ne zna da li snima nešto što bi moralo biti jezivo ili nešto čemu bi se trebali grohotom smejati. Scenario je izgleda bio suviše ambiciozan za reditelja njegove vizije i stvarno se pitam kako bi taj posao uradio neko vispreniji. “Late Phases” su stvarno mogle biti izuzetno zabavan film.
Ni jeftini efekti (i po meni totalno nepotreban (ali u likantropskim filmovima valjda neophodan) prikaz transformacije u vukodlaka, jer ako to već ne možeš da uradiš pošteno onda bolje i nemoj) nisu pomogli ali te stvari se mogu lakše oprostiti čim prihvatite da gledate niskobudžetni B film

5. Šta bi bilo kad bi bilo:

Možda grešim. Možda “Late Phases” i nema ništa naročito da nam ponudi i u pitanju je loš bućkuriš loših ideja ali činjenica je da sam ga sa užitkom odgledao (uprkos nekoliko užasno/očajnih delova/segmenata) i to u celini nakon ponoći…i nisam zaspao.
“Late Phases” je jedan od onih filmova koji zaslužuju pozitivnu ocenu i čiji dobri delovi potiru one loše.

ekstra dodatak: Šta je bilo posle:

otkrio sam nakon završetka pisanja recenzije da je glumački mentor Nick Damicia Michael Moriarty a on je, ako niste znali, omiljeni glumac već pomenutog Lerija Koena. Znači, imao sam dobar osećaj iliti što bi rekli mladi, vajb. Zbog toga verujem da je moja krajnja ocena ipak sasvim,sasvim realna.