U trenutku pisanja ovog teksta još uvek na sajtovima bioskopa postoji najava da će se “Cold Storage aka Kontaminacija” pojaviti u mračnim dvoranama a na velikim platnima od 19.03.2026.
Ako imamo u vidu da nam je već dostupan putem, zvaničnog, VOD (Video On Demand) i, nezvaničnih, drugih online kanala i da je u državama u kojima je i bio u bioskopu imao tu čast na samo nekoliko dana moja pretpostavka, a vreme će me demantovati, jeste da “Kontaminaciju” ipak nećete gledati i u našim bioskopima.
A tokom gledanja ovog, ipak zabavnog, ostvarenja iza kojeg stoji evropska producentska kuća StudioCanal bilo mi je jasno zašto je tu bilo potencijala da se nađe i na velikom platnu ali i zašto ga publika (uglavnom) i nije prihvatila…mada, nema nikakve sumnje da su mnogo lošiji filmovi zarađivali i zarađuju brdo para od te iste publike.
Kada iz strogo zapečaćene laboratorije pobegne izuzetnoo zarazna gljivica koja neprestano mutira, dva mlada laboranta, udružena s iskusnim operativcem za bioterorizam, moraju da prežive najluđu noćnu smenu ikad kako bi spasili čovečanstvo od izumiranja, dok se mikroorganizam širi i uništava sve pred sobom.
iz reklamnog materijala
Gornji tekst veze nema sa radnjom filma…osim kada ima. Pre svega ne postoje “dva mlada laboranta”. Georgina Barbarian (2022) Campbell i Joe Stranger Things – pred finale Keery su mladi ko rosa u podne (oboje imaju po 33 godine) što je manje bitno već oni nisu laboranti nego noćni čuvari jednog skladišta (u kome ljudi zakupljuju “garaže” za čuvanje stvari).
To skladište je nastalo na mestu gde je nekada bilo (a sada je zatvoreno) vojno postrojenje u koje je doneta ta čudna zelenkasta materija (dospela iz kosmosa još 1979 zajedno sa ostacima NASA-ine svemirske stanice SkyLab).
Upravo taj zanimljiv početak filma (o tome kakvi su efekti te materije na stanovnike jednog bespuća u Australiji i potom kako je ona dospela u vojnu bazu koja je nakon nekog vremena zatvorena/pretvorena u privatni komercijalni magacin za čuvanje stvari) nagoveštava da nas čeka još zanimljiviji nastavak. Ali jadac.
Pokazaće se da osim generalnog tona koji ta uvodna scena postavlja ono što sledi i nije baš toliko zanimljivo.
Radnja se nastavlja X godina kasnije (Liam The Commuter aka Putnik (2018) Neeson je jednako star kao i u uvodnom delu) kada se, u već pomenutom magazinu, pardon, magacinu oglasi, jedne večeri, zvučni signal upozorenja da se neko sr*a*e desilo.
Naš par trideset-trogodišnjih čuvara će pokušati (uspešno) da otkrije odakle dolazi taj zvuk i pritom takođe otkriti skrivenu i duboko podzemnu tajnu laboratoriju (?)/spremište i zelenu ljigavu materiju koja se počela širiti podzemljem.
U istom trenutku taj signal “aktivira” i (jednako starog) Liama Neeson-a (penzionisanog agenta za specijalne bioinžinjering zadatke) koji kreće ka tom mestu da jednom zauvek spreči opasnost koja preti, naravno, čitavom čovečanstvu (i ne samo, pokazaće se, čovečanstvu već i životinja-čanstvu).
Ove zelene gljivice pretvaraju živa bića u neku vrstu zombija sa glavnim ciljem da se razmnože, tačnije rasprše u što većem kapacitetu.
“Cold Storage aka Kontaminacija” definitivno ima interesantne likove. Scenarista David Koepp-a (pisao je scenarije za neke najgledanije filmove Stivena Spilberga, od “Indijane Džonsa 4” do “Parka iz doba Jure”ali i napr. za Nemoguću Misiju (1996) i Spajdermena (2002)), se trudio da svakom od njih, pa imao i omanju epizodu, udahne neku osobenost zbog kojeg će biti pamtljiv a ne generički. Pošto je ovo ekranizacija njegovog romana nije ni čudo što je Koepp svakom liku prišao sa ljubavlju.
“Cold Storage” takvih finih minijatura/scena ima često. Nažalost, i još uvek ne mogu da precizno utvrdim gde je tačno ovde zaribalo, kao celina, “Cold Storage” ostavlja prilično Cold/hladan utisak.
Međuigra Georgina Campbell i Joe Keery-ia nešto baš i ne funkcioniše kako je zamišljeno, da li zbog toga što jednostavno nema “hemije” između ova dva lika ili zato što su sami dijalozi morali proći bar još jednu ruku da bi zaista zvučali oštro i zabavno…ili je verovatno razlog tome i jedno i drugo.
Vanessa Redgrave u filmu zaista izgleda kao da ima 89 godina i treba joj odati priznanje što se hrabro odlučila pojaviti ovde u jednoj manjoj ulozi (a siguran sam da je i honorar bio pristojan).
To je napr. još jedan plus za film.
Minus je to što, realno, priča i nije naročito originalna, režija je rutinska a podzapleti klišeji. Svemu tome ne pomaže ni veoma iznenadni kraj, ne u smislu iznenađenja šta se desilo već iznenadno u smislu da se sve tako brzo i iznenada završilo (kao da je neko došao na set i rekao “Pokupite igračke deco, nemamo više para za dalje”).
Na skali od (1-6) ocena: 3-
