“The Spell” je jedan neobično loš film. Da je samo loš ne bih ništa ni pisao ali ovako čudan film gudo tj. dugo nisam gledao.
Prva scena koju vidimo u filmu se odigrava u fiskulturnoj sali u kojoj učenice maltretiraju/zezaju malo punačku petnaestogodišnju Ritu Matchett a potom se desi događaj u kojem jedna od tih “zlih” učenica doživi strašan smrtonosan pad. Kao da je neko svojim moćima, možda telekinetičkim, uticao da se ova devojčica strovali sa užeta ?
Na koga vas to sve podseća ?
Ruth ima mlađu sestru Kris koju glumi mlađana Helen Hunt. Ako imamo u vidu da će Helen Hunt tek, mnogo godina kasnije, osvojiti Oskara a da njihovu majku glumi Lee Grant koja je 1975 godina dobila Oskara za “Shampoo“, ovaj film se može pohvaliti da ima dve oskarovke u njemu.
Ovaj TV film (u doba kada su TV filmovi na američkim televizijama bili specijalni događaji) naravno da je i tada bio upoređivan sa Carrie (1976)+Carrie(2013)+”Keri” Stivena Kinga mada je scenarista Brian Taggert pokušavao da demantuje “krađu” pozivajući se na to da je scenario napisao i pre nego što je objavljen roman Stivena Kinga.
Ako ćemo biti fer zaista sama priča i nema mnogo sličnosti sa “Keri” osim što i ovde mlada devojka ima slične moći ali je fakat da zaista neke scene i kadrovi neodoljivo liče/kradu na neke iz remek dela Brajana DePalme te svakako, ako ništa drugo, režiser Lee Philips je moguće odgovoran za ovaj “omaž”.
U čemu je dakle fora sa ovim, kao što napisah, čudnim filmom ? Napr. od početka saznajemo da ni porodica (naročito otac) ne voli baš mnogo Ruth (mada se majka za tu ljubav još uvek “drži”).
Očekivano bi bilo da joj porodica pruža podršku ako išta drugo barem u početku ali ovde je Ruth praktično izopštena iz nje odmah.
Zatim fascinantno je koliko stvari saznajemo iz uzgrednih razgovora između pojedinih likova. Kao da su te neke scene koje oni pominju bile planirane u scenariju ali nikada nisu snimljene te ste većim delom “u zbunu” zašto se dešava nešto što se dešava i kakve veze ima osoba X sa osobom Y a u vezi događaja Z a da nismo pre toga videli ni X ni Y a kamoli Z.
Napr. u jednom od tih razgovara čujemo da se u gradu dešavaju nekakve natprirodne stvari. Takođe i da je zajednička prijateljica čudno bolesna da je njen suprug morao da angažuje nekakvog parapsihologa (koje glumi Jack Colvin). Tek je taj “story arc” sa parapsihologom čudesno čudan, izgleda toliko da ni ovi koji su pisali tekst na wiki stranici ovog filma ga uopše nisu uključili u veoma detaljan opis dešavanja u filmu.
On se pojavi negde na polovini filma i u toj prvoj njegovoj sceni je očigledno da se dešava nakon nekih događaja koje nismo videli (i koji valjda tek slede). Zatim se pojavi usred nekih događaja pre te prve scene a onda i na samom kraju koji kao gledaocima objašnjava neke stvari mada zaista dodatno komplikuje već do tada neverovatno smotano “komplikovanu” priču.
Napr. jedna od najvažnijih scena za rasplet je razgovor koja majka vodi sa svojom mlađom ćerkom kojoj kaže, otprilike:” Kris više puta si htela da mi nešto važno kažeš ali ti nisam dala…sada je vreme da mi to ispričaš” što ne bi bilo ništa čudno da smo pre toga i imali neku scenu u kojoj Helen Hant pokušava da nešto poveri svojoj majci.
Na kraju nas ipak čeka jedan zanimljiv twist/preokret verovatno neočekivan ali ne zato što je to nekakva genijalna ideja scenariste već je sve pre toga bilo toliko konfuzno da na samom kraju ništa nismo ni očekivali…
Na skali od (1-6) ocena: 2
