Pošto će ovaj tekst o “Disclosure Day” ići u ovoj letnjoj ediciji kojoj sam upravo smislio genijalno ime:
Gledao sam svašta ali nisam pisao ništa: kratke recenzije
neću vas mnogo gnjaviti. Zbog toga, što se tiče Spilberga dovoljno je znati da je prethodni njegov film koji sam odgledao bio onaj iz 2005 pod imenom “Minhen”, odnosno čekao sam da snimi još deset filmova da bi tek jedanaesti (po tom redosledu) došao i meni na repertoar.
A volim Spilberga.
Univerzal Pikčrs sa ponosom predstavlja novi film koji je osmislio i režirao Stiven Spilberg. Glavne uloge tumače dobitnica SAG nagrade i nominovana za Oskara, Emili Blant („Openhajmer“ i „Tiho mesto“), osvajač nagrada Emi i Zlatni globus, Džoš O’Konor („Rival“i, serija „Kruna“), dobitnik Oskara, Kolin Firt („Kraljev govor“ i „Kingsmen“ franšiza), Iv Hjuson i dva puta nominovan sa Oskara, Kolman Domingo.
pozajmeljeno iz reklamnog materijala
Film započinje što bi rekli “pravo u centar”. Lik kojeg tumači Josh O’Connor (Challengers aka Rivali (2024)) je u nevolji tj. u zatočeništvu tajne organizacije po imenu “Wardex” jer je od njih, i to kao njihov zaposleni, ukrao dokumenta/video zapise itd. (u elektronskom formatu) koji pokazuju da je Wardex (u saradnji sa američkom vladom) poslednjih 75 godina krio postojanje vanzemaljaca… ne samo da je krio nego je zarobljene jadne male zelene Eliene naživo i secirao…i proučavao.
U isto vreme, američka Biljana Vraneš odnosno televizijska prezenterka vremenske prognoze na lokalnoj TV stanici u Kanzas-sitiju otkriva/pokazuje neverovatne sposobnosti (odjednom razume sve moguće jezike na svetu a može i da čita misli).
Ostatak filma je uglavnom jurnjava za našim protagonistima (koji se u jednom trenutku i nađu zajedno) od strane korporacije Wardex i trka sa vremenom u kojoj se postavlja pitanje da li će oni razotkriti čitavom svetu istinu o vanzemaljcima (koju znaju svi koji su gledali “Dosije X”) ili će ih “ljudi u crnom” (koje znaju svi koji su čitali Martija Misteriju) sprečiti u tome.
Mada je iz nekog razloga ovo mnogim “kritičarima” nimalo drago ostvarenje Spilberga (neki govore da je i najgore) meni je priča i zabava bila sasvim zadovoljavajuća.
Nisam preterano razmišljao o logici i “naučnim” dokazima prezentovanim u filmu niti me je nešto mnogo smetalo što ta priča nije nimalo originalna (da se ovako nešto pojavilo pre 30 godina “Disclosure Day” bi bio klasik)
Spilberg je ovde napravio nekoliko veoma uzbudljivih akcionih sekvenci, vizuelno je bio dovoljno ubedljiv da se ne bavim “zašto, kako i ovo je baš glupo” delovima (koji definitivno postoje) a sama završnica mi je bila veoma emotivna…i moram reći da se pojaviše i par suza u mojim starim očima…
Da li zato što gledam moguće i poslednje ovakvo ostvarenje starog majstora filma koji i dalje koristi cake iz zlatnog doba Holivuda ili možda zato što shvatam i da je mene vreme pregazilo…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
