Kako bi ste vi reagovali kada bi otkrili da vaš partner sa kojim delite krevet i otac deteta kojeg nosite u materici iznenada promeni ponašanje i počne da mesečari tokom noći/spavanja potpuno nesvestan svojih postupaka a ti postupci bivaju sve opasniji i opasniji prema onima koji se nalaze u blizini.
Upravo ovom dilemom i jezivom premisom se bavi Jason Yu u “Sleep” svom debi ostvarenju kao režisera i scenariste.
Hyeon-soo (kojeg glumi tragično preminuli Lee Sun-kyun a pamtimo ga iz “Parasite” je najbolji film iz 2019 godine) i Soo-jin su sveže venčani par. On je glumac koji pokušava da nekako da uspe na korejskoj sceni a ona radi računovodstvene adminstrativne poslove u nekoj kompaniji.
Imaju i pomeranca po imenu Peper i žive u malom ali slatko urađenom stanu. A onda se Soo-jin jedne noći iznenada probudi jer pored nje u krevetu Hyeon-soo nešto mrmlja sebi u bradu.
“Neko je unutra” čuje da izgovara ali shvata da on to čini u dubokom snu. Potom se začuje nekakav jak udarac iz dnevne sobe. Ne mogavši da probudi supruga ona sama odlazi da proveri šta se to dešava.
Vrata od terase su otvorena…ona lupaju…nečija papuča je ostala zaglavljena na pragu te se nisu mogla zatvoriti.
A na terasi opet neko ili nešto šuška…
Tako započinje “Sleep” (papuča je pripadala suprugu) i ubrzo uplovljavamo u svet nesanica i dubokog sna. On nije svestan šta radi tokom sna ona ne može da zaspi upravo zbog toga. Naravno, obratiće se za pomoć i medicini a njena majka za pomoć će se obratiti nekoj šamanki.
“Sleep” je veoma efektan i racionalan sa svojih ekonomičnih devedesatak minuta trajanja. Sve vreme će te se pitati da li su ovde na sceni neke demonske sile ili su u pitanju teži siptomi medicnski objašnjive bolesti.
Pitaćete se i ko je ovde zaista “bolestan” i da li se razum poigrava sa stvarnošću a košmar sa snovima…i obrnuto.
Veoma interesantan i tenzičan “Sleep” ima i par vrhunskih crnohumornih momenata a za film koji se praktično odigrava samo u jednom stanu on postiže rezultate na kojima mu mnogi drugi (filmovi) mogu zavideti.
Problem (ah ti problemi) je što ipak neke postupke i neke odluke naših junaka, ma koliko bili dobre volje, ne možemo sebi racionalno objasniti (naročito kada i beba postane deo porodice) i preostajem nam samo da verujemo u njihov motiv da se svi zajednički problemi moraju rešiti ili barem pokušati rešiti upravo zajedno…ako zaista izistinski mislimo da je ta zajednica vredna borbe.
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
