Oduvek sam voleo filmove koji u središtu svojih priča imaju pisce. Nekako mi se čini da autori tih scenarija (ili romana kao što je ovde slučaj sa “Verity” koju je napisala Colleen Hoover) prilaze tim pričama iz lične perspektive* pa, hteli to ili ne, uvek otkrivaju poneku tajnu svog zanata.
Ne baš uspešna književnica Lowen Ashleigh (Dakota Johnson) unajmljena je kao tzv. ghostwriter da završi popularnu seriju knjiga uspešne autorke Verity Crawford (Anne Hathaway). Verity zbog nesreće nije u stanju da nastavi sa radom. Lowen se useljava u udaljenu porodičnu kuću Crawfordovih gde Verity živi sa svojim suprugom Jeremy-ijem (Josh Hartnett Below (2026)) i sinčićem Crew (čita se Kru).
Tajne koje će tamo otkriti (a pre svega u jednom flash drive koji se nalazi skriven u paklici cigara u fioci Veritine radne sobe ) je razlog što je ovaj film psihološki triler a ne ljubavna priča-trougao.
Plus, jedan krvavi incident na početku će vam definitivno rasejati sumnje koji žanr gledate.
Ponoviću još jednom a ako i treba svaki put kada se Dakota Johnson ( Madame Web aka Madam Veb (2024)) pojavi u nekom filmu, ova devojka (a sad već ulazi i u srednjovečne godine) nema (mnogo) talenta za glumu.
To se najviše vidi u ostvarenjima kada preko puta sebe ima partnerku poput Anne Hathaway to jest nekog ko zaista ume da nam svaki lik koji tumači predstavi veoma uverljivo.
Kada se scenario (a pretpostavljam i roman) zasniva na nizu ne baš logičnih i konzistentnih dešavanja i kada su svi likovi kako se ono kaže “veći od života” (a vala i ne bi snimali filmove o njima da su obični) bitno je da nas glumac ubedi da je to što on čini a u “realnosti filmske priče” dosledno sa njegovim karakterom “likom i delom”. To Anne Hathaway ume.
“Verity” bi bio bolji da tako nešto ume i Dakota ali avaj…ne ume. Zbog toga završnica filma deluje tako neuverljivo i na ivici farse. Neke rečenice, veoma ključne u kontekstu priče, koje Dakota izgovara i koje su, da budem blag, ne baš očekivane zahvaljujući njenoj lepoj ali tupo-dosadnoj faci (jer valjda to ona zove glumom) izazivaju smeh.
Film je inače lepo usnimljen priča jeste interesantna i pouka koju nam lično izgovara jedan od likova na samom kraju filma svakako ima smisla pogotovo u današnje doba kada je manipulacija postala smisao života i kada često ne znamo šta je istina i laž.
Ne znam zašto su kritičari bilo toliko oštri prema ovom trileru…ima mnogo, mnogo lošijih filmova na repertoaru poslednjih godina ali ima i sve manje ovakih žanrovskih ostvarenja namenjenih pre svega nešto starijoj publici.
Zbog toga ali pre svega što ne mislim da sam izgubio vreme gledajući ga sledi ova ocena.
A vi možete da mi verujete ili ne…
Na skali od (1-6) ocena: 3
