“The Last Duel” je koštao oko 100 miliona dolara i doživeo je pravi potop na bioskopskim blagajnama sa zaradom od jedva 30ak miliona $. Da li je film Ridlija Skota koji je okupio velike glumačke zvezde bio žrtva nezgodnog vremena svoje premijere (neposredno nakon Kovid trauma) ili je zaista u pitanju film koji i nije zaslužio bolje saznaćete nakon što pročitate ovaj, kao i uvek, izuzetno kratak i efektan tekst koji se obajvljuje na sajtu u pravo vreme, kao i uvek, baš u doba kada svi pričaju o ovom filmu (kao i uvek)
The Last Duel (2021) je istorijska drama smeštena u Francusku 14. veka. Prati istinitu priču o vitezu Jean de Carrouges (Matt The Instigators (2024)Damon), koji izaziva svog bivšeg prijatelja, štitonošu Jacques Le Gris (Adam House of Gucci aka Gučijevi (2021) Driver), na dvoboj do smrti nakon što je Le Gris optužen za silovanje Carrougesove supruge, Marguerite (Jodie 28 Years Later aka 28 godina kasnije (2025)Comer). Priča je ispričana kroz tri perspektive (Carrougesa, Le Grisa i Marguerite) rašamonski istražujući sukobljene istine, čast i pravdu.
u filmu glumi i Ben Affleck
Scenario je nastao na osnovu istoimene knjige koja se veoma faktografski detaljno bavila slučajem koji je ovde opisan. Za razliku od filma, u tom doku-romanu priča je ispričana hronološki linearno bez izmišljanja i dodavanja nekih detalja sa ciljem da navedu “vodu na svoju vodenicu”.
Upravo su se potpisnici scenarija i producenti (Damon/Affleck/Scott i ekipa) bavili “teranjem te vode” pokušavajući da ovu priču približe modernoj/mlađoj publici tako što su od lika/žrtve Marguerite pokušali da naprave gotovo preteču “feminističke borbe” za prava žena a sve to uz prilično pojednostavljene (u smislu reči koje se koriste) dijaloge na koje nismo navikli u ovakvim istorijskim filmovima.
I dok cenim/poštujem te “plemenite namere” način na koji su ovo sve zamislili i na kraju realizovali zaista nije bio dobar.
Ovo je pre svega jedna srednjovekovna dvorska drama smešteno uglavnom u enterijere dvorova koje smo često gledali/viđali u produkcijama BBC odnosno televizijskih ostvarenja koja su jednako bila dobra što se tiče kostima i scenografije koja nam je ovde prikazana. Hoću reći, zaista “The Last Duel” sa te vizuelne strane deluje dovoljno ubedljivo u prikazu tog doba ali ne vidim nekakvu drastičnu razliku (osim možda broja pozadinskih statista) u odnosu na slične BBC/Britanske serije i filmove koji sigurno ne košataju 100 miliona dolara.
Takođe ni tih par sekvenci srednjovekovnih masovnih borbi koje Scott kao i uvek prikazuje veoma efektno i upečatljivo ne bi smeli da toliko koštaju a ako zaista i jesu odneli najveći deo budžeta komotno su mogli biti skraćeni i izbačeni iz scenarija jer, što se same priče, nimalo bitno ne utiču na radnju.
Takođe ne vidim nikakav umetnički razlog (osim što su Damon/Affleck/Scott hteli da se malo igraju Kurosave) za ovakvu trodelnu strukuturu filma u kojoj nam istu priču prikazuje iz vizure tri glavna lika.
Ni ti moderni dijalozi dok ih, inače sasvim solidni, glumci izgovaraju ne pomažu ukupnom utisku jer često upravo zbog njih iz vizuelno dovoljno dobre stvorene magije prošlih vremena budemo, kao gleadoci, otrgnuti iz te realnosti shvatajući da ipak samo gledamo nekakve aktere nekakave “predstave” a ne likove od krvi i mesa…i duše.
U ovih 153 minuta ima dovoljno zaista dobrog materijala od kojeg bi ispao bolji (i kraći) film ali ta prilika je propuštena. Dizni je (preko akvizicije FOX-a) dao pare, autori i glumci su dobili sasvim sigurno pristojne honorare a na kraju smo dobili film u kome nam je jasno naglašeno da se “suđenje ne odvija zbog toga što je Le Gris napastvovao Marguerite već zato što je Le Gris otuđio posed Jean de Carrouges” a istovremeno, veoma “feministički”, scena silovanja* prikazana dva puta, iz dve perspektive… ne verujem da je to bila namera pomenutih…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
*na sreću ovo jeste ipak Dizni produkcija i ta scena, oba puta, nije tako zastrašujuća kao što možemo videti u nekim drugim filmovima
