“Tornado” je u našim bioskopima bio veoma kratko i propustio sam ga da tada pogledam.
Film započinje veoma napetom sekvencom potere u kojoj prvo vidimo kako neka mlada devojka (orijentalnog izgleda) trči ka šumi a potom u kadar ulazi i potera koju predvodi Tim Roth i koja zaista veoma opako izgleda.
Čitava ovaj tenzični uvod traje nekih 10ak minuta i pošteno nas uvuče u film jer od početka veoma jasno saznajemo ko su ovde dobri a ko su loši, veoma loši i opasni likovi.
Nakon toga, u jednom trenutku, sledi duža retrospekcija dešavanja koje su dovele do situacije u kojoj se našla mlada japanka po imenu Tornado. I onda kada se ponovo nađemo u toj tački “napuštanja” radnje tj. u sadašnjosti započinje pravi pakao…
Tornado (2025), u režiji Johna Macleana, je britanska istorijsko akciona drama smeštena u škotske visoravni 1790-ih, koja spaja elemente samurajskog i vestern žanra. Priča prati Tornado (Kōki), mladu Japanku koju je odgajio njen otac, vešt lutkar koji je pobegao iz Japana bežeći od svoje prošlosti. Sada žive u Škotskoj i nastupaju pred (siromašnom) publikom kao i mnoge druge putujuće trupe koje su zabavljali ljude u tim mračnim vremenima. Kada nemilosrdna banda koju predvodi sadistički Sugarman (Tim Roth) a nakon pljačke zlata lokalne crkve stigne ispred scene na kojoj se odigrava lutkarsko glumačka predstava Tornada i njenog oca dese se neke stvari zbog kojih će Tornado postati meta krvave potere. Sugarmenovog sina glumi Jack Lowden ovde u prilično dijaboličnoj ulozi ali kojeg i dalje ne mogu da glumački odvojim od lika iz one super zabavne serije “Slow Horses” o kojoj nikako da napišem neki tekst.
BVIZ AI+GrokAI+NI tj. natural/prirodna intelegencija
John Maclean se i u svom prethodnom debi filmu (za koji je takođe napisao scenario) “Slow West” (2015) bavio vesternom ali priča jeste bila smeštena u Ameriku.
nisam gledao Slow West ali biće mi nakon pozitivnog utiska sa Tornadom na listi za gledanje
Ovde ne samo da predele škotske pustare koristi kao ikonografiju za novi omaž vesternu već ubacivanjem i ovog egzotičnog samurajskog detalja podiže “igricu na novi nivo”. Vizuelno u potpunosti uspeva u toj svojoj nameri.
Ono u čemu ne uspeva jeste da ne napravi nekoliko logičko/scenarističko/motivicionih grešaka koji su zaista pretili da kompletan utisak o filmu bude pokvaren. Neke stvari koje pojedini likovi u pojedinim trenucima čine ne mogu se objasniti ničim drugim osim scenarističkom potrebom da se tako nešto odigra da bi mogli da pređemo ka nekom boljem delu (za koji postoji i neki plan).
Ipak, ne mogu da budem previše strog prema autoru koji obožava Leona i Kurosavu a svakako jesam najvećim delom uživao u filmu.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
