“The Weekend Murders” je zabavan giallo-Agata Kristi omlet snimljen u potpunosti u Engleskoj 1970 godine (kada je premijerno prikazan u Italiji) koji je svoju distribuciju u Americi, preko MGM, imao 1972 godine.
Osim lokacije na kojoj je snimljen (imanje Somerleyton Hall u provinciji Suffolk) autentičnost tj. britanski šmek ovom filmu daje perfektna (i verovatno najbolja koju sam do sada čuo u nekom italijanskom giallo) nadsinhronizacija glasova glumaca i svi zvuče baš kao Englezi i to ne kao da se “prave Englezi” nego kao da stvarno jesu…a nisu.
Gotovo kompletna filmska/glumačka ekipa je iz Italije i mnoge glumce i prepoznajemo iz nekih drugih giallo filmova iz tog doba.
Na primer, iste godine je Gastone Moschin, koji ovde glumi na izgled smotanog ali brilijantnog pozornika Thorpe koji će praktično sam rešiti ovu misteriju, glumio značajnu ulogu u Bertolučijevom Il conformista (1970).
Eveline Stewart odnosno Idu Galo (kako god da je volela da se zove u nekom periodu svoje karijere) prepoznajate možda iz Una farfalla con le ali insanguinate aka The Bloodstained Butterfly (1971) koji je opet, sa ovim filmom povezan i tako što se u oba koristi “Klavirski koncert br. 1 u B-molu” Čajkovskog.
Elem, pokušao sam da pronađem ko je zaista radio nadsinhronizaciju na Engleski ali osim ovog sa IMDB
nisam pronašao ništa drugo (a pošto su u to doba generalno za sve italijanske filmove glasove dodavali u postprodukciji i za italijanske i za internacionalne verzije pitanje je ko je koga ovde sinhronizovao i na kom jeziku). Mada, apsolutno nebitno (čime se ja bavim..šmrc).
Zaplet filma je veoma jednostavan i AgataKristovski.
Nakon što na imanje stigne gomila potencijalnih naslednika, a nakon čitanja kontraverzne oporuke, jedan po jedan, gosti/naslednici bivaju lišeni života. Slučaj preuzima inspektor Skotland Jarda Grej uz pomoć lokalnog narednika Torpa.
Pošto je prvo-ubijeni batler ovog puta “Batler nije ubica” kako i u samom filmu duhovito zaključi jedan od gostiju.
Prvih tridesetak minuta je zaista veoma zabavno. Režiser Michele Lupo (kome je ovo i jedini giallo) koristi pristojni scenario i raspoložene glumce da napravi komičnu misteriju koja, u početku, funkcioniše odlično.
Da nema povremenih bizarno ekscentričnih momenata (služavka radodajka, gotovo incestoidni odnos majke i sina, pojedini kadrovi i scene iz perspektiva na koje nismo navikli u “normalnim/tipičnim” krimićima ovakvog tipa) ne bi čovek ni pomislio da je u pitanju italijanska giallo verzija “Who Done It” misterije.
Nažalost, kao i u većini slučajeva, zaplet se poprilično raspada u drugoj polovini filma što je u ovom slučaju veoma loše jer, za razliku od mnogih drugih giallo, “The Weekend Murders” nema nekih drugih začina (spektakularne scene ubistva ili seksa/krvi…sama ubistva gotovo uopšte i ne vidimo jer uglavnom se pronalaze leševi nakon ubistva a što se tiče erotike ona je ovde veoma svedena i samo se u par veoma kratkih kadrova mogu nazreti izvesne draži nekih glumica) zbog kojih bi mu oprostili neinventan zaplet te se ipak mora procenjivati upravo kroz vizuru misterije.
Zbog toga, kada se na kraju otkrije ko stoji iza svega, krajnji utisak (samo rešenje je sasvim korektno) biva potisnut prethodnim besmislicama i dobrim parčetom filma koji je jednostavno dosadan.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3-
