—————
———————-
„Moje je ime Božidar Drakulić. Imam 37 godina, oženjen sam ženom koju obožavam, i radim od devet do pet u jednom preduzeću. Živim u Zemunu, vodim pristojni život (plata mi je čak 39 000 din. !), redovno gledam Parove i Farmu (u stvari, uživo pratim Farmu a Parove u odloženom prenosu, ponedeljkom sredom i petkom) i siguran sam da će mi za dve godine biti još bolje… da mi tek slede zlatne godine. I da, da ne zaboravim… nekada sam bio vampir“ citat iz tajnog dnevnika B.D. poznatijeg kao BVIZ.
E’ moj Bozzo Vampiru iz Zemuna, legendo zaboravljena. Sve nemani, zlotvori i vukodlaci, hakeri, kontrolori GSB i GSP-a, agenti CIjE i KaBEGea su treptali na pomen tvog imena a bežali ko zečevi kad začuju tvoj glas… Većini onih koji su te i videli to beše i poslednje što su videli.
Ah, bila su to dobra stara vremena… a sada ? Nakotilo se toliko toga lošeg, toliko toga groznog na ovoj planeti da mi dođe da te pitam, pa dobro gde si ti ?
Za vas koji ne pamtite ta dobra stara vremena i koji mislite da su samo devedesete bile odlične evo malog vremeplova u prošlost… davnu, daleku prošlost… kada je sve započelo…
—-
Zora čovečanstva…
Srbija…
Lokacija budućeg Zemun grada…pored vode
—–
Dva majmuna su sedeli pored reke. Radi lakšeg raspoznavanja, zvaćemo ove majmune Bole i Đole. Bole i Đole su jeli jednu bananu. Banana je bila žute boje. Tačnije, te boje je bila kora od banane. Majmuni, bratski, koru podeliše na dva dela. Jedan baciše u vodu, za sreću, a drugi iza leđa (pokazaće se uskoro da to beše za nesreću). Kora žute boje počela je da klizi niz reku. Ličila je pomalo na patku. Mnogo više ličila je na koru od banane ali dobro se videlo da je to sasvim moguće i patka. Naravno, u to davno doba nije bilo patki ni pataka (nije bilo ni patika prim. Biografa) te je majmunima (i drugim oblicima života na obali) to što je upravo plutalo niz vodu ličilo na nešto sasvim drugo… takođe žute boje.
Iza njih, šunjao se treći majmun. Njega ćemo zvati Vule madu mu je ime bilo, na majmunskom, Orson Vels.
Vule je u ruci držao veliku kost u obliku močuge. Njegov izgled bio je preteći, njegov pogled još zlokobniji. U trenutku kada je snažno zamahnuo, sa ciljem da smrska glave razdraganom Boletu i veselom Đoletu, okliznu se. Da, okliznu se upravo na onu drugu polovinu kore banane.
(Tako je nastao pojam “Banana Slip” koji se, često, u onim divnim devedesetima, koristio u Zemunu kao opravdanje kada se “slučajno” neko povredi a u prisustvu drugih osoba koji mu nisu prijatelji prim. Biografa)
Kost ispadne iz Vuletove šake, to jest šaka ostade bez kosti. Prosut na zemlji posmatrao je kako se njegovi suparnici, druga dva majmuna, brzo okreću. U svojim šapama snažno su stiskali kamenčuge. Kamenčuge su bile slabije od močuga ali su bile znatno jači argument kada suparnik nema ni kamenčinu a bome ni močugu.
Sada je već bilo sve jasno. Vuletov prethodni zastrašujući pogled pređe u zastrašen. Vule je gledao u Đoleta i Boleta a Bole i Đole u Vuleta.
I taman kada su svi pomislili da mu spasa nema, Vuletu stiže spas. Pravo sa neba. Velika crna ploča uz tresak zabode se ispred njih trojce.
„Vauuu“ pomisli Vule.
„Brate!“ pomisli na majmunskom Đole. U originalu je to zvučalo otprilike ovako:
Bole nije stigao ništa da pomisli jer se ova ploča, prilično monolitna, odmah obruši i poklopi svu trojcu. Da su uspeli nekako da prežive i da su umeli da čitaju ovi majmuni bi otkrili da se na drugoj strani ploči nalazi znak. Znak BVIZ-a.
