Dva drugara, dva jarana još iz školskih dana, krenuli u lov na…šarana. Dobro, ne baš, ali, priznajte, šaran se više rimuje od jelena. Jedan, Vaughn (Jack Lowden) je u srećnoj (i trudnoj) ljubavnoj vezi, drugi, biznismen Marcus se i dalje ponaša kao neki napaljeni, nezreli klinac iz škole ( njega glumi Martin McCann, glumac koji me toliko podseća na Eddie Marsana da sam pomislio da mu je sin…a vala nije 😉 )
Marcus, inače i hobi lovac, sa Vaughn-om kreće u škotsku divljinu na vikend lov na jelene. Ako uz put naiđu i na neku Jelenu, nema problema, i nju će Marcus svojim “šarmom” da ulovi i privede. Prvu noć u selu, nakon što su se smestili, provedu u pijančenju i druženju sa dve lokalne cure, ali i sa brđanima koji, iskusnim gledaocima, odmah odaju „Južnjačka uteha/Oslobađanje“ vajb, a onim, manje iskusnim, taj vajb se svodi na „Ne za?e?avajte se sa nama…“. I to nam je debitant režiser (a i scenarista) Matt Palmer sasvim fino dočarao.
E sad, stiže i mamurno jutro narednog dana i oni konačno kreću u taj fatalni lov. Kada se desi kobni događaj (o kojem neću reći ni reč) „Calibre“ kreće da se zahuktava a zlokobna atmosfera koju smo do tada samo slutili, dobija svoje oteletvorenje u vidu niza uzročno posledičnih i sudbonosnih dešavanja koji naše protagoniste (a neki bi rekli i antagoniste) vodi do katarzičnog finala.
Dakle, pre svega, nemojte gledati trejler jer i suviše otkriva. „Calibre“ je veoma jednostavne strukture i ne baš originalnog zapleta te svako dodatno razotkrivanje detalja će vam sigurno pokvariti uživanje u njemu. Opet, ne verujem da je reč „uživanje“ ovde i dobro upotrebljena jer glavni (pozitivni) utisak koji sam imao, gledajući ga, jeste kako su nam lako „uvalili“ kukavičije jaje. Naime, prirodna nam je potreba da, dok gledamo neki film (čitamo roman, pratimo fudbalski meč ili napr. izbore Trump/Klinton..), odabaremo neku stranu za koju ćemo navijati. Ovde, takođe navijate, ali negde duboko u sebi, znate da su „oni drugi“ mnogo više na strani morala i pravde nego ova dva naša nesrećnika.
Osim te, (ne)moralne dileme, „Calibre“ nam, nažalost, ne nudi ništa drugo. Kao što rekoh, u pitanju je, triler koji se zasniva na nekim arhetipskim postavkama koje smo viđali u nekim drugim, mnogo boljim, filmovima . Takođe, sam završetak nema dovoljan impakt da bi „Kalibar“ duže pamtili a nekoliko puta, postupci Marcusa i Vaughna, traže, od nas gledaoca, preveliku dozu „suspension of disbelief“ (što bi rogobotno preveli kao „suspenziju neverice“).
Opet, meni lično, nedostaju ovakvi trileri. Uz dobre glumce i vešto pogođenu atmosferu beznađa u kojoj se ova dvojca „lovaca“ veoma brzo zateknu, možda ćete i vi, jednako kao i ja, ipak uživati u filmu.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
