The Meg aka Megalodon: Predator iz dalekih dubina (2018)

Ajkula Stivena Spilberga nije ni do pojasa našoj Meg. Mislim samo na veličinu.

Meg, na sreću, nije onakav film kakav ga njegov, čudesno divan i van vremenski prevod naslova u našim bioskopima nagoveštava. Dakle,“The Meg“ nije  „Megalodon: Predator iz dalekih dubina“ . U stvari, moraću ovu moju prethodnu, takođe van vremensku, izjavu malo pojasnim. „Megalodon: Predator iz dalekih dubina“ zvuči kao naziv neke National Graphic/Planet Animal/Zadruga emisije.

Naravno, kada saznate  da je u pitanju ipak film, glavna asocijacija će vam biti  Zadruga…pardon, Parovi…ups… mislim bre na one  Asylum/SyFi/Troma produkte poput Sharknada i sličnih remek dela.

„The Meg“, na sreću, nema nikakve veze sa…Zadrugom. Sa Sharknadom , ima jer je i ovde u pitanju jedna džinovska ajkula , ali veoma efikasno izbegava svo dalje poređenje sa njim jer, pre svega, (sledi spojler), u ovom filmu ajkula neće pojesti helikopter.

 Jason Statham je Jonas stručnjak za spašavanja na velikim dubinama. „Meg“ počinje odmah sa jednim takvim poduhvatom ali, misteriozna „sila“ prekida spasilačku misiju, i osim nuklearne eksplozije na havarisanoj podmornici, izaziva i ozbiljne psihološke traume kod Jonasa (sjajne, gotovo oskarovske, Stathamove grimase). Nekoliko godina kasnije, misija koju finansira brbljivi milijarder Jack (Rainn Wilson) dopada u nevolju jer u nikada istraženim dubinama napada džinovsko stvorenje za koje ćemo ubrzo saznati da je u stvari naša draga praistorijska ajkula Meg. Jedino koji im može pomoći je Jonas, koji se, nakon traume, povukao na Tajland da uživa u pivu…

 I tako, nakon kratkog ubeđivanja, Jonas kreće da spasi članove posade (među njima i svoju bivšu ženu) ali, pokazaće se kasnije, Jonas kreće da spasi i čitav svet…ili bar kupače na, verovatno najmasovnijoj svetskoj plaži, Sany Bay-u.

„Meg“ nije glup onoliko koliko ste možda očekivali. Naprotiv, autori i ekipa glumaca se trude da igraju maksimalno fer (prema publici) u skladu sa ograničenjima koja ovakva tema može imati. Povremena samoironija i neki, ipak neočekivani (suprotni klišeju) postupci pojedinih likova, održavaju ovaj film sve vreme „na površini“. Takođe, režiser Jon Turtletaub, vešto koristi dobre specijalne efekte a završnica filma, sa svim onim kupačima i kupačicama koji bezbrižno plivaju u plićaku, je stvarno jedan vizuelni i razigrani spektakl.

 Sa druge strane, sama priča/scenario osim proste zabave (koja poneki put i nije baš zabavna) i ne pruža ništa više. „Meg“ je predug za ono što nam prikazuje, humor i (samo)ironija kao što rekoh povremeno funkcioniše ali kada ne funkcioniše to je mnogo primetnije. Napr., neposredno nakon što se dese neki tragični događaji, insistiranje na šali i doskočicama, deluje (sem nehumano) totalno neprirodno. Jer, ako akteri u priči nisu zabrinuti zbog onog što im se dešava, vala zašto bi bili i mi u publici. Tako da, kombinacija ozbiljnosti i očiglednog shvatanja svih u kakvom se stvarno filmu  nalaze, često nije uspešna.

 Opet, tužna je istina da je Meg trenutno jedan od boljih filmova na bioskopskom repertoaru,

Na skali od (1-6) ocena: 3 –


About Biograf 845 Articles
Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)... - autor je svih epizoda na ovom sajtu Nagrade: VEMI za najbolji night soap (1999, 2001); VOSKAR za sporedne efekte (2003); VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004) V- je prvo slovo reči VAMPIR

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.