Miss Peregrine’s Home for Peculiar Children (2016)

Vizuelno, kao i svaki Tim Burton-ov film, upečatljiv ovaj "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" na planu same strukture priče pati od ozbiljnih problema.

Nakon što mu (obožavani) deda (Terence Stump) strada u čudnoj nesreći u kojoj je, osim života, ostao i  bez očiju, tinejdžer Abraham Portman (Asa “Hugo” Butterfield) sa svojim ocem (Chris O’Dowd) odlazi na ostrvo Cairnholm. Tu se krije, magično i tajnovito mesto, sirotište gospođice Peregrini za posebnu decu.

Posebnu jer, kao i  gospođica Peregrini, sva ta deca poseduju razne neverovatne sposobnosti. Nešto slično  „X-Man“-ima tj. njihovoj „mutant školi“, s’tim što Eva Green, kao ekscentrična Peregrini, ne samo da ima kosu nego je i znantno privlačnija od  Patrick Stewart-ovog   profesora Xaviera. Elem, (pokojni) deda je svom unuku punio glavu pričama o tom čudesnom mestu u kome je, kao dete, boravio tokom drugog svetskog rata  (sve dok nije razoreno tokom jednog bombardovanja). Naravno, da je napr. Abrahamov deda bio deda (her) Žika (iz Žikine dinastije) destinacija bi verovatno bila nešto drugačija.

Porodica, na nagovor dečijeg psihologa, odlučuje da Abrahama odvede na to ostrvo i jednom za svagda mu dokaže da ga je deda nesumnjivo voleo ali i nema sumnje apsolutno lagao. Kad, ne lezi vraže (na pećine i vremenske portale), Abraham ubrzo otkriva da je istina daleko čudesnija i od  zamislive mašte.

Kao i svi filmovi Tima Bartona i ovaj ima puno lepih vizuelnih rešenja i fascinatnih prizora koji verovatno izgledaju još lepše na velikom (bioskopskom) ekranu (što mu dođe i kao neko njegovo prokletstvo jer nas je Burton navikao na tako nešto i ta njegova “slikovita” genijalnost se eto, jednostavno podrazumeva). Takođe, u nekim scenama provejava i karakteristični Bartonov smisao zahumor (napr. borba kostura) ali film kao celina ni malo  (a u nekim scenama i bukvalno) ne pije vodu.

Jednostavno, zaplet je prilično konfuzan (ne nerazumljiv nego baš konfuzan) te i kada objašnjavaju neke stvari, najčešće mi je reakcija bila „Baš me briga“ (Who Cares). Na primer, motivi glavnog negativca su ili suviše kompleksni za moj um ili je u pitanju loš rad scenarista  a takođe sam imao  dosta „problema“ sa pojedinim likovima i njihovom potrebom da se uopšte uguraju u ovaj film (Džudi Denč, o.k. super je ona, ali da li njen lik u ovom filmu nečemu posluži?).

Pretpostavljam da bi mi sve bilo super jasno da sam pročitao i istoimeni roman na kome je ovaj film zasnovan ali sudeći po reakcijama fanova ni oni nisu baš sretni sa ovom ekranizacijom.

Pa opet, klinci bi trebali da budu zadovoljni (ne i oduševljeni), a i sam film ima dovoljno zanimljivih (pre svega vizuelnih) momenata da ga možda jednog dana i pogledate…

Na skali od (1-6) ocena: 3 

About Gimitrije Verzić 124 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.