Spasmo (1974)

Režija: Umber t o Lenzi
Glume: Robert Hoffmann, Suzy Kendall, Ivan Rassimov

O čemu se ovde radi:

Iskreno, pojma nemam. Tačnije, ovo što ću vam ovde napisati možda jeste ono kako su oni zamislili ali svakako ne onako kako je ispalo. Pa da počnemo.

Noć je. Prvo vidimo neke lutke…ženske. Onda vidimo još jednu…obešenu…žensku…lutku. Nakon toga, prebacujemo se na dan i, pokazaće se, glavnog nam baju/junaka Christiana (Robert Hoffman). On se šeta sa svojom devojkom (?) kada ugledaju na obali nešto što liči na leš koji podseća na lutku a koji, na kraju, ispade živo biće Barbara (Suzy Kendall).

Zatim, na osnovu jedne “genijalne” poluinformacije Christian i ta devojka, odoše na brod “Tucania” da bi pronašli (u međuvremenu) nestalu Barbaru. Onda stvari kreću još interesantnijim tokom kada Christian u pratnji Barbare napusti brod i krene u njene “motelsko/hotelske” prostorije.

A tamo…tamo dok se ona svlači a on se brije (ne pitajte sada kako i zašto ali postoji fenomenalno objašnjen razlog svemu tome) u kupatilo se pojavi tip koji hoće da ga ubije.

Christian biva veštiji i kokne ubicu a potom krene u panični beg sa svojom Barbarom… A sve ovo se desi u nekih prvih 15-ak minuta… Pa zar vam ovo nije super ?

Ključna reč iz naziva filma:

Spas

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

U pitanju je ova donja boldovana reč, da nisam napisao kompletno objašnjenje ko zna šta bi ste pomislili:

Spasm: a sudden uncontrollable jerking of the muscles

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Glavni razlog što sam imao malo veća očekivanja od ovog filma jeste taj što sam muziku iz njega, koju je komponovao maestro Morikone, slušao godinama. Ona je naravno fenomenalna.

Sam film je daleko od toga.

Druga zanimljivost nije direktno vezana (samo) za ovaj film. Naime, jednu od glavnih uloga tumači Ivan Rassimov. Ivanu je pravo prezime Đerasimović. Ovaj glumac, naše gore list, Srbin rođen u Trstu glumio je u mnogim italijanskim filmovima iz tog perioda. Ako kliknete na ovaj link možete pročitati o kojim je već pisano ovde.

U toj njegovoj filmografiji posebno se ističe nekoliko verzija/delova Emanuele što je, naravno, veoma zgodan povod da ih pogledam i ovde recenziram…zar ne ?

Šta je dobro u ovom filmu ?

Osim već pomenute muzike moram da istaknem i fotografiju Antonio Millán-a. Filmovi Umbera Lenzia su uvek lepi za oko. Ovde Lenzi uspeva da, uz sliku i zvuk, fino kreira ovu košmarnu šizofrenu atmosferu u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Ako uopšte neko pije.

Šta je još dobro u filmu ?

Jesam li pomenuo muziku ? A, jesam…

A fotografiju ? I to ?

Pa ne pada mi ništa više na pamet…

Šta je loše u ovom filmu ?

Konfuznost i logičke rupe je nešto što je gotovo obavezna stavka giallo filmova. Hoću reći navikao sam na to. Volim to 🙂 . U “Spasmu” je to odvrnuto na maksimum i dovedeno do apsurda. Nemojte se pitati zašto neki likovi rade neke stvari. Zašto ovaj lik gore drži žensku cipelu. Ili čemu sve te (viseće/probedene) lutke služe u filmu.

Šta je još loše u ovom filmu ?

Malopre napisah nemojte ništa pitati. Zato što nam (ukupno pet) scenarista objašnjava i daje odgovore na sva ta pitanja. Dakle, sve nam je jasno ? Malo sutra.

Kao da je svaki scenarista dobio zadatak da obradi i objasni jednu “temu”. I tako smo dobili pet odgovora koji se međusobno ne uklapaju. Ali ni to nije najgore od svega.

“Spasmo” je jedan strašno dosadan film. Jedan od onih koji i one najuzbudljivije delove prikazuju ne veoma neuzbudljive načine.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Eto, Lenzi nam je podario i jedan sasvim solidan giallo. Seven Blood-Stained Orchids. Preporuka.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

U giallo svetu uvek ćete naći lošije od loših. Vala, još jedan razlog što volim te filmove.

Vredi li ovo gledati ?

Ne. Poslušajte muziku na youtube-u. Mada, možda neki od vas u svom tom besmislu (u kome je inače sasvim jasno šta je “pisac” hteo da kaže ali problem je što to čini na najgori mogući način) nađete neki smisao. A možda volite giallo i onda nema smisla da preskočite ovaj…koji jeste među poznatijima.