Od autora (Aneesh Chaganty/Sev Ohanian) onog super zabavnog trilera “Searching” na izmaku prošle godine (oktobar) pojavilo se, na raznim online platformama (zvanično, na Hulu), novo, ako ne baš super, onda svakao i dalje zabavno, ostvarenje.
Chloe (Kiera Allen) je tinejdžerka, vezana za kolica, koja je čitav svoj život provela u (izolovnom) domu sa svojom majkom Diane (Sarah Paulson Bird Box (2018)), zbog niza bolesti koje je dobila, pretpostavljamo, prevremenim rođenjem (koje vidimo na samom početku filma).
[my_movie_db id=546121]
Chloe-ina svakodnevna rutina podrazumeva ispijanje neophodne šake lekova a jedinu sreću/radost predstavljaju povremeni izleti do obližnjeg gradića na napr. neku matine bioskopsku predstavu.
Ali, “svemu lepom dođe kraj” te, naše drage “junake” zatičemo u trenutku kada Chloe nestrpljivo iščekuje odgovore za prijave na koledž, a njena majka, od te silne sreće gotovo i plače (kao na gornjoj slici).
Veoma brzo ćemo otkriti da “nije sve tako crno” već je i crnjle (Vukov rečnik, prvo, otpozadi, izdanje), jer, kada Chloe otkrije da lekove koje ispija svaki dan (te šarene, pardon, zelene pilule za lilule), kriju drugu etiketu/recept ispod njenog imena, krećemo putem koji se, ne baš tako retko ide…putem napr. “Misery“.
Mračne tajne o njenjoj majci i o situaciji u kojoj se sama nalazi počinju da isplivavaju na površinu, a sve ono što je do tada Chloe-i delovalo normalno, u skladu sa novo otkrivenim činjenicama, sada deluje lažno i veoma, veoma opasno.
To je i osnovna/glavna mana filma “Run”. Naime, bazična ideja nije nimalo originalna a još veća nevolja je što smo slične filmove o hendikepiranim (zbog bilo kakvih razloga) osobama koji se odjednom nađu u dramatičnim i klaustrofobičnim okolnostima, i pod terorom jednog ili više manijaka već gledali u boljim verzijama (napr. upravo ta Misery).
Na sreću Chaganty/Ohanian možda ovog puta nisu bili previše scenaristički inspirativni ali su dovoljno režiserski talentovani da nekim, naizgled jednostavnim, filmskim “trikovima” naprave, u pojedinim trenucima i izuzetno, uzbudljiv triler…što bi ono rekli, pravi Hičkokovski.
Ne mogu toliko zakerati na samoj priči (poput napr. ipak nedovoljno objašnjenih motiva da Chloe tako iznenada i tako snažno započne da sumnja na majku i njenu privrženost/ljubav) kada vizuelno “Run” uspeva da u nekoliko situacija, u tom skučenom kućnom prostoru, izazove one poznate dobre vibracije u stomaku (a koje ne vode ka odlasku do toaleta) koje su sve ređe u današnjim filmovima.
“Run” je trebao da doživi svoju bioskopsku premijeru za “Mothers day” u maju, 2020 godine, ali je, zbog Covid-a, završio na torren…ups…na Hulu. Verujem da bi mi uživancija bila daleko veća da sam ovih 90ak minuta odgledao na velikom platnu zajedno sa drugom publikom…grickajući kokice i navijajući za našu Chloe…
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
*Kiera Alllen koja glumi Chloe, ne samo da je debitovala ovim filmom nego je, nažalost, i sama primorana da koristi kolica u svom životu, te nam “Run” donosi i jednu sasvim drugu, van filmsku, dimenziju prilikom gledanja…ovu informaciju sam saznao tek nakon što sam ga pogledao, ali mislim da će vam biti od koristi
