Da je ova, često odlična a uvek dobra, serija nastala u okviru napr. HBO produkcije (a ne FX), bila bi verovatno poznatija, ali pitanje je da li bi HBO dopustio ovako originalan i rizičan pripovedački koncept koji su Damages još od prve sezone “patentirali”
Alfa i Omega ove serije je lik Glenn Close koja glumi beskrupuloznu i izuzetno uspešnu advokatkinju Patty Hewes. Svake sezone pratimo jedan veliki slučaj u koji je ona umešena. Da se ne zbunite, Patty Hewes je ovde antagonista, neko za koga sve vreme sumnjate da je svojim postpucima odavno prešla na onu drugu stranu zakona, morala i pravde.
Glavna junakinja je Ellen Parsons (Rose Juliet, Naked (2018) Byrne koju sam praktično tek u ovoj ulozi po prvi put zapazio) koja započinje svoj pripravnički staž u advokatskoj kancelariji Hewes & Associates.
Pomenuti originalni koncept i neku vrstu inovacije “Damages” postiže jednostavim a opet brilijantnim scenarističkim trikom. Svaka sezona započinje sa nekom dramatičnom scenom iz sadašnjosti (i to takvom da ono što u prvom trenutku vidimo nikada nije ono što mislimo da se desilo) a onda se vraća u prošlost.
Svaka naredna epizoda otkriva mali delić slagalice sa nekoliko kadrova iz sadašnjosti (obično na početku i kraju epizode) a onda nas hronološki, polako, korak po korak dovodi do kulminacije u završnici.
Kroz ovih pet sezona je prodefilovala ekipa sjajnih glumaca poput napr. Ted Densona, Vilijama Harta, Lili Tomlin, Martina Šorta…
I dok su početne sezone stvarno sjajne poslednje dve ne uspevaju možda jednako da dobace kao prethodne ali ono što je najbitnije u ovako dugačkim serijama (59 epizoda ukupno), konačna sudbina glavnih likova u potpunosti je zaokružena i to na jedan veoma ubedljiv način.
Na skali od (1-5) ocena: 4
recenzija: DeHičkok
