Ruth Wilson (koju znamo iz odlične serije The Affair za koju sam bio, pogrešno, ubeđen da sam već pisao hvalospeve…uprkos možda problematičnim kasnijim sezonama) ovde glumi Lornu Brady, meštanku (izmišljenog gradića) Kilkinure, traumatizovanu događajima iz prošlosti kada su je roditelji smestili u “Magdalenin samostan”* nakon što je ostala trudna.
Ako ste gledali izvrsnu i izistinski strašnu dramu "Magdalenine sestre" Petera Mullana iz 2002 godine onda znate mnogo toga o toj užasnoj ustanovi katoličke crkve, pre svega u Irskoj (od 1765 pa do, nećete verovati,1998 godine), u koju su bili smeštane "posrnule" žene i tamo bile tretirane kao roblje sve sa, navodno višim, ciljem da budu "popravljene".
Lorna mesečari (serija počinje njenim buđenjem nasred druma), ne razaznaje baš dobro stvarnost od halucinacija, plus, verovatno je ubila nepoznatu ženu (i potom je zazidala u zid svoje kuće).
Takođe, na porođaju je njeno dete oduzeto a njoj je rečeno da je umrlo.
Plus, stari sveštenik (upravo onaj koji je odveo Lornu u samostan) je ubijen u parohiji pored Dablina a njegov napušteni auto je ostavljen kod Kilkinura.
Ovako ispričano (a i na osnovu trejlera) pomislili bi ste da je ova BBC mini serija iz prošle godine nekakva tipična misterija u koju će leševi padati kao snoplje a naša Lorna pokušavati da dokaže (sebi i drugima) da nije kriva ali varate se.
Ovo je drama iz nekog razloga (ne baš vešto) upakovana u triler zbog kojeg će ljubitelji trilera (i misterija) svakako ostati nezadovoljni a sa druge strane ljubitelji drama (i ozbiljne istinite teme kojom se ova serija bavi) moguće i ljuti načinom na koju je deo mračne irske prošlosti uvečen u šestodelni tv “spektakl”.
Krajnji utisak je svakako polovičan jer “Žena u zidu” ne uspeva da bude ni ubedljiva drama ni efektan triler a uvek pouzdana Ruth Willson (koja je i jedna od producentkinja serije) ovde ne uspeva da nas “natera” da nam do sudbine njenog lika zaista bude stalo.
Takođe ni crnohumorna vizura kroz koju je serija provučena ne doprinosi krajnjem efektu mada je svakako upravo taj tragikomični odnos koji ima “The Woman in the Wall” prema svojim protagonistima i najbolji njen “začin”
Opet, sam zaplet je naravno naučno-fantastičan jer ko bi poverovao da je bilo moguće u Irskoj na ovaj način krasti i preprodavati bebe u 20 veku. Mislim, kad je nemoguće bilo to činiti u Jugoslaviji (u porodilištima) gde, bre, može tako nešto u nekakvim irskim samostanima…zar ne ?
Na skali od (1-5) ocena: 2+/3-*
* na kraju serije, uz odjavnu špicu, puštena je posthumna premijerna pesma Sinéad O’Connor “The Magdalene Song” koja je i sama provela teških godinu dana u jednoj od tih “ustanova” u Dablinu kada je imala samo 14 godina. Na žalost, pesma još uvek nije dostupna na platformama
