Poslednji Jurassic koji sam gledao bio je onaj dok je još uvek bio samo park (Jurassic Park 3 iz 2001). Kada je postao Svet (Beograd je svet) ova franšiza me već uopšte nije interesovala jer koliko je prvi deo bio dobar toliko su oni koji su sledili bivali sve gori i gori (Ravno do dna). Kažu neki da je tako bilo i sa prethodnom trilogijom koja je započela 2015 godine sa Jurassic World a završila 2022 sa Jurassic World Dominion (Dno dna).
Zbog toga nisam imao nikakva očekivanja kada sam odlučio da bacim pare na “vaskrsnuće” sa Scarlett Johansson (koja i dalje sa 4 banke izgleda odlično i prava je šteta što ispod pripijene bele majce nosi brus).
Prvih 30ak minuta me je gotovo uverilo da sam ipak bacio (pare) ali, kada su konačno stigli blizu ostrva sa “mutant” dinosaurusima konačno sam mogao da zanemarim katastrofalne dijaloge i, kako se kaže, “papirne” likove i da uživam u monstrumima (i njihovim bebama) kako proždiru jedne druge a uz put i neke ljude.
“Svet iz doba jure – Ponovo rođeni” počinje, kako piše, 17 godina ranije u tajnoj laboratoriji na ovom ostrvu gde vrše genetske eksperimente sa jadnim dino stvorenjima. Kada jedan od naučnika odluči da pojede Snikers (ne šalim se) to pokreće lanac događaja koje će ovo ostrvo pretvoriti u…mesto gde će se snimati sedmi deo iz Jurrasic franšize.
Nakon tog snikers kratkog uvoda prebacujemo se u sadašnjost ali pre toga nam, u par natpisa, objašanjavaju da je prošlo 32 godine od…nečeg. Nisam baš razumeo vremensku hronologiju dešavanja i na šta se ovde tačno p(r)ozivaju (jer nisam gledao prethodna 3 filma) ali, sudeći bar po opremi i tehnologiji koja se koristi u ovom svetu, 32 godina od…nečeg…je tačno negde… danas.
Nekakva farmaceutska korporacija je uverena da će uz pomoć naučnika Dr. Henry Loomis (kojeg glumi tip po imenu Jonathan Bailey kojeg nisam gledao nigde osim u Broadchurch (2013- ?) ali ne sećam se koji mandrak je tamo bio) i njegove teorije o dugovečnim dinosaurusima (i njihovoj krvi i DNK) mogu napraviti lekove za svakakve bolesti.
Zbog toga dreše kesu i angažuju, najbolju od najboljih, Zoru (Scarlett) koja zaista ne deluje ni da može kako treba da drži oružje u ruci a kamoli da je nekakav super ekspert za spašavanje ljudi iz opasnih lokacija. Svejedno, Scarlett je Scarlett i baš nas briga za to što joj ne ide baš od ruke puškaranje.
Elem, Zora potom kao “podizvođače” i članove svog tima ugovara ekipu koju predvodi njen prijatelj Duncan (Mahershala Ali dvostruki dobitnik Oskara) i svi oni, zajedno sa predstavnikom korporacije (Rupert Companion aka Pratnja (2025) Friend ) kreću brodićem do tog ekvatorskog ostrva.
Pošto je to ipak malo “mesa za dinosauruse” imamo i jednu tročlanu porodicu (otac, ćerka, još jedna ćerka i njen dečko…znači ipak je četvorka) koja je eto baš odlučila da jedri u toj zoni u kojoj je zabranjen pristup ljudima i koja će se takođe, sticajem okolnosti, naći na tom ostrvu.
Postoji jedna scena nakon nekih petnaestak minuta u kojoj razgovaraju Zora i Duncan i razgovor otprilike teče ovako:
–“Čuo sam za tvog dečka. Baš mi je žao”.
–” ‘ebeš ga…bila je obična obuka u Jemenu…ali auto bomba”
–“Auto bomba ? Barem je bilo brzo.”
–“Šmrc…baš i nije. Nego, kad me već vučeš za jezik, kako si ti i tvoja bivša ? Ima li nade za vas”
–“Ma..ne može to da funkcioniše opet nikako. Svaki put kada se sretnemo setimo se našeg sina…našeg sinčića koji je preminuo u najgorim mogućim mukama koje ti neću ni pominjati”
Ovo je trebala biti, kao, emotivna scena koja će nas približiti sa našim protagonistima i prikazati ih kao ljude od krvi i mesa ali zaista je više ličila na parodiju…dal’ zbog očajnih dijaloga ili glumaca koji autopilotiraju kroz čitav film…’ebeš ga…ne znam.
doduše moramo imati razumevanja za naše glumce.uopšte nije lako da pokazuješ neke emocije kada čudovišta koja te jure u trenutku snimanja i ne postoje.kasnije ih dodaju kao CGI efekat te ti i ne znaš koja aždaja te zaista progoni.
Gareth Edwards (Godzilla (2014)) se sasvim dobro snalazi sa ovim monstrumima i nemam uopšte nekih većih primedbi na njegov rad ovde jer “Jurassic World: Rebirth” najbolje i funkcioniše kada naši junaci mnogo ne zbore već ih dinosaurusi more.
Takođe i ovi otrcani dijalozi lakše se progutaju ako ih izgovaraju kada su do pola u nekoj vodi okruženi džunglom i stvorenjima iz džungle nego kada ćaskaju u brodiću ili u nekom muzeju.
Pošto su ta stvorenja i glavni razlog što publika želi da pogleda ove filmove onda svakako ne mogu da mu dam neku slabu ocenu jer taj test je svakako položio.
Na skali od (1-6) ocena: 3
