Green Book (2018)

Pravi božićni film... o tome kako nekada davno nije bilo lepo biti drugačije boje kože... "Nekada davno"...

“Green Book” iliti zelena knjiga (a ne milja) je dovoljno familiy friendly i political correct da je bilo očekivano da u konkurenciji od osam filmova iz 2018 godine osvoji oskara za najbolji film. Kada su proširili broj nominovanih filmova u ovoj kategoriji pre nekih desetak godina (sa pet na deset a potom modifikovano  na maksimalno deset) dodatno su smanjili mogućnost da bilo kakvo kontroverzno/radikalano delo osvoji nagradu. Izgovor je bio da će širi broj nominacija omogućiti da  dovoljno dobrih filmova iz širokog spektra dospe u žižu interesovanja. To je bilo tačno za par nezavisnih indie filmčića koji su uspeli da se uguraju  u to, nekada gotovo eksluzivno, Weinsteinovsko dvoriše, ali istovremeno je omogućilo i da se po svemu prosečno-ispod-prosečna dela poput nekakvog Crnog pantera (kojeg nisam ni gledao ali se pravim pametan plus sam čovek pun predrasuda) podiče titulom „Academy Award nomination“ .

 Tako da je, kao što sam naveo na početku ovog najzanimljivijeg uvodnog teksta koji ćete pročitati u svom životu, „Green Book“  imao najviše šansi da se okiti lovor(ovim listom)om.

 Naizgled, kontroverzna tema o rasnim problemima u Americi nekada  a bome i sada, u vidu priče o klasično školovanom pijanisti i njegovom ne baš klasično vaspitanom vozaču koji 1962 godine kreću na koncertnu turneju po američkom jugu ovde je maksimalno obogaćena/osakaćena opšte poznatim i opšte prihvaćenim a pre svega „političko korektnim” stavovima.

Tako je belac (inače odlični Vigo Mortessen) naravno rasista ali i čovek velikog srca, dok je crnac (takođe odlični Mahershala Ali koji je ovde zaradio već drugog glumačkog oskara u poslednje 3 godine) fino vaspitan gospodin koji se naravno upravo zbog toga (obrazovanja) otuđio od svojih afro-američkih korena (btw. termin koji je tek od 1980 godine počeo da zvanično zamenjuje do tada uobičajeni Black naziv ili onaj rasistički Negro za treću najveću populaciju u Americi) .

 „Green Book“ je inače naziv „turističkog“ vodiča za Crnce. U njemu se nalaze informacije o hotelima,restoranima i sličnim putnim sadržajima koje možeš bezbedno koristiti. Jer, u toj najdemokratskijoj zemlji na svetu celom, ’60-ih godina prošlog veka (a to se prenelo i u naredne decenije, da ne kažem da i danas ima tragova segregacije u, inače divnoj, Americi) ako si crne kože nisi mogao da odsedneš u svakom hotelu ili da obeduješ u svakom restoranu. Mislim, mogao si da probaš…ali postojala je velika verovatnoća da ostaneš i bez te…crne…kože.

 Dakle, rasizam u USA je uvek bila ozbiljna tema i šteta je što režiser Peter Farrelly (zajedno sa scenaristima) nije još jače „zagrizao“ pruženu zelenu „jabuku“. Ima ovde nekoliko surovih i teških momenata ali sve je to, kao što već napisah, filtrirano kroz suštinski „feel good“ priču.

 Takav je i krajnji utisak o ovom filmu. Provešćete relativno zanimljivih 130ak minuta na putovanju sa ovim likovima udobno uvaljeni u zadnje sedište, sa čvrsto vezanim sigurnosnim pojasom. Vožnja vam možda neće uvek biti prijatna, malo možda i preduga, poneki put i isforsirano skrenuta na neke super udobne puteve. Neke stvari koje ćete kroz prozor videti neće vam se baš i  svideti ali „na sreću“ automobil ni za trenutak neće zastati i dozvoliti da stvarno dobro osmotrite tu „neprijatnost“. Ma ni taj prozor vam neće otvoriti…jer neki put i mirisi su suviše „strašni“.

 Šteta…kada pomislim da su se tih 60/70 ih godina snimali daleko hrabriji filmovi na ovu temu od „Green Book-a“ pitam se gde u stvari ovaj svet sada ide…

Na skali od (1-6) ocena: 3 +

About Biograf 845 Articles
Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)... - autor je svih epizoda na ovom sajtu Nagrade: VEMI za najbolji night soap (1999, 2001); VOSKAR za sporedne efekte (2003); VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004) V- je prvo slovo reči VAMPIR

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.