Upravo sam pogledao “Caught Stealing” Darren Aronofsky-ia i u pitanju je jedan baš dobar film. Možda bi ovde trebalo i da završim ovu recenziju i odmah dam ocenu ali to ne bilo fer ni prema ljudima koji su ga napravili a ni prema vama, dragi i mili, čitaoci.
Austin Butler je Henk, barmen u jednom noćnom lokalu koji vodi običan i miran život u Njujorku 1998 godine. Obožava bejzbol (nekada je bio i velika igračka nada) i svoju majku (koja i dalje živi u Kaliforniji) i svakodnevno sa njom komunicira o svemu ali najviše o bejzbolu i San Francisko Giants-ima, a lud i je za svojom devojkom Yvonne (Zoë Blink Twice aka Trepni dvaput (2024) Kravitz ) koja svoju crkavicu zarađuje kao bolničarka.
Ova “idila” traje sve do trenutka kada mu sused, londonski panker Russ (odlični Matt Smith ovde i u vizuelno upečatljivoj ulozi), ostavi svoju mačku na čuvanje jer mora hitno da se vrati u London zbog oca koji je doživeo infarkt.
Ono što dobroćudno naivni Henk ne zna jeste da je Russ upetljan do guše u trgovinu narkoticima ali će te ubrzo na jedan neprijatan i veoma bolan način otkriti. Dobiće, ni kriv ni dužan, teške batine od dvojce ruskih grubijana koji su ga zatekli ispred Russ-ovog stana taman kada je hteo da uzme mačiju hranu.
Ovo je tek početak nevolja za Henk-a jer za Russ-om (i nečim što je sakrio) nisi u potrazi samo ovi nasilnici već i nekoliko još gorih “životinja” poput napr. para nemilosrdnih i krvoločnih Jevreja, Lipa i Shmully-a koje glume, gotovo neprepoznatljivi, Liev Schreiber i Vincent D’Onofrio.
Scenario je napisao Charlie Huston prema svom istoimenom roman. Huston je inače veoma zanimljiv autor koji je svoj talenat koristio od scenarija za serije, filmove i stripove pa sve do niza romana.
Darren Aronofsky je bio jedan od najzanimljivih reditelja na početku ovog veka ali poslednja njegova ostvarenja i nisu bila dostojna tog renomea.
“Caught Stealing” započne kao lagana krimi komedija koja, kako se radnja odvija, bez obzira na sve prisutnu mačku (i to pravu a ne CGI koja inače ima značajnu, rekao bih, i dramsku ulogu) postaje sve ozbiljnija podizanjem ozbiljnih uloga za našeg junaka i sve koje poznaje.
Aronofsky i Huston daju dovoljno vremena većini likova da se predstave u punom “krvi i mesa” svetlu što možda, naročito u početku, možda malo i remeti ritam filma ali bez toga i situacije koje slede bi bile manje efektne za gledaoce.
“Uhvaćen na delu” možda neće nikada postati klasik i, sudeći po rezultatima na blagajnama, i nešto naročito finansijski uspešan film ali je još jedan sveži dah originalnosti američkog mejnstrim filma koji se izgleda polako budi iz duboke kome u kojeg su ga smestili super-CGI-beživotne-herojštine.
Na skali od (1-6) ocena: 4/4-
