„Invasion of Privacy“, u režiji Kevina Mejera i sa Dženifer O’Nil u glavnoj ulozi, je triler u kome gledamo Hilari Vejn (Dženifer O’Nil), slavnu (i privlačnu) novinarku koja radi na priči o rehabilitaciji zatvorenika. Ona intervjuiše Aleksa Pruita (Robi Benson), mladog zatvorenika koji za koji dan ima saslušanje za uslovnu slobodu na kome mu se smeši pozitivan ishod. I dok se i on tokom razgovora smeši Hilari (i Hilari povremeno njemu) zaista deluje kao da želi da započne novi život nakon odsluženja kazne za provalu i oružanu pljačku.
Ono što Hilari (fakat) ne zna jeste da je Aleks njen veliki dugogodišnji obožavalac koji je izgleda sve svoje vreme u zatvoru proveo sakupljajući članke (u spomenar) o njoj (dobra je baš ta zatvorska biblioteka). A možda je bio njen ljubitelj i pre zatvora…to nije baš do kraja razjašnjeno.
Impresioniran njegovom očiglednom željom za promenom, Hilarin urednik Brajan (Ijan Ogilvi) angažuje Aleksa kao njenog asistenta, nesvestan njegove mračne prošlosti i psihološke nestabilnosti.
I naravno kada primiš psihopatu na posao (i u svoj život) stvari se neće odvijati baš lepo. Sa druge strane, ako si psihopata (a u ovom konkretnom slučaju i ako nisi), zar nije sasvim normalno, ako ti se već ukaže prilika da smuvaš i zgodnu i lepu majku i njenu isto tako lepu i zgodnu ćerku.
E sad, ako si psihopata osim seksualnih imaš i psihopatske ubilačke nagone te se tvoja “misija” neće zaustaviti samo na “osvajanju” (poput Radeta Šerbedžije u filmu Žike Pavlovića “Crveno klasje” iz 1970) majke i kćerke…
Doduše, čini mi se i da u “Crvenom klasju” imamo neko ubistvo ali o tom filmu nekom drugom prilikom.
“Invasion of Privacy” je veoma mlaki triler koji je te 1992 godine završio “Direct to Video” odnosno na policama tadašnjih video klubova u sekciji u kojima su se nalazili tzv. “erotski trileri” koji su tih godina postali veoma popularni zbog “Fatalne privlačnosti” ali pre svega “Niskih strasti aka Basic Instict” (1992) te je potražnja za takvim sadržajem postala tolika velika da je, osim mejnstrim bioskopskih filmova, gomila snimljena samo za takve kućne (raznovrsne) “video” potrebe.
A to je omogućavalo napr. tinejdžerima da iznajmljuju iz video kluba trilere a ne nekakvu, ne daj Bože, pornografiju.
“Invasion of Privacy” je slabašan i na tom erotskom tragu i čini mi se da u njemu nećete videti ni bradavicu (u smislu dojke a ne nekakve izrasline na koži) a kamoli nešto drugo.
To je i normalno jer Jennifer O’Neill je ipak bila respektabilna glumica tada na zalasku svoje znatno uspešnije prethodne film. karijere i taman negde između svog šestog i sedmog braka (mada je moguće da je i tada bila u nekom braku jer ni google nema baš svaki datum njenih venčanja) od ukupno devet.
Mladog delikventa i psihopatu glumio je Robby Benson
koji je tada a verovatno i sada najpoznatiji bio kao glas Zveri u diznijevom hitu “Lepotica i Zver” (1991).
Producent ovog filma i niza sličnih tih godina beše bivši teniser Ashok Amritraj
koji je kasnije ipak producirao (među bezbroj drugih filmova) i neke znatno poznatije produkte od ovog.
Teško da postoji i jedan razlog zbog čega bi vam preporučio da pogledate “Invasion of Privacy” ali fakat je da je ovo prvi i gotovo sigurno će ostati i jedini tekst na našem jeziku o njemu. Verujem da će ovaj tekst mnogo značiti budućim naučnim radnicima koji će spremati doktorsku disertaciju na temu filmova koji imaju veze sa Diznijem, tenisom i psihopatama.
Na skali od (1-6) ocena: 2
