“A Candle for the Devil” je španski horor iz 1973 godine koji iz sadašnje perspektive i nije neki horor ali i dalje jeste mračni triler koji u svojih nešto manje od devedeset minuta ima dovoljno zanimljivih elemenata vrednih gledanja. Poput napr. ovog:
Smanjite doživljaj. “Sveća za đavola” ima golotinje (neka od njih nema šanse da bi se našla u savremenom filmu zbog onog šta vidimo) ali je umerena i svedena. Neki bi rekli i funkcionalna.
(napr. ova devojka koja je mrtva pre toga se sunčala u toplesu…inače kadar je sa samog početka filma).
Zaplet je jednostavan. Dve srednjovečne sestre (glume ih Aurora Bautista i Esperanza Roy) vode pansion (sa smeštajem) u nekakvom španskom selu koji se našlo iz nekog razloga na mapi tadašnjih britanskih turista te jednom dnevno stižu lokalnim autobusom…u hrpama. Pokušavao sam da dokučim šta privlači Britance ovom selu ali osim nekakvog muzeja i crkve, što ne bi mogao biti pravi odgovor jer gosti su uglavnom mladi željni zabave, jednog bazena (što bi mogao biti samo delimični motiv za turističku posetu) nisam uspeo doći do odgovora.
Ali ko sam ja pa da umem da uđem u glavu Englezima i njihovim čudnim “fetišima”.
Svakako ovo selo nije blizu mora a ove sestre tek počinju da ubijaju svoje goste te onda ni dolazak da bi se videla takva atrakcija nije mogao biti u igri.
Ubijena devojka , tačnije nastradala kada ju jedna sestra gurnula niz stepenice iznervirana time što se sunčala na terasi i samim tim širila nemoral na stanovnike sela a naročito na mladiće koji su se tim povodom okupili na susednoj…terasi, elem, još se nije ni ohladila (tek će kasnije vlasnice smisliti tretman kako se rešiti tela gostiju u kuhinji) na vratima zakuca Judy Geeson (Fear in the Night (1972)).
Judy odnosno njen lik Laura je sestra od nesrećne neosunčane devojke, čiji leš je u tom trenutku na brzinu sklonjen u jednu sobu. Lauara je tog jutra stigla u mesto(autobus staje na trgu tačno preko puta pansiona) u skladu sa dogovorom koji je imala sa sestrom i baš je iznenađena kada joj vlasnice pansiona, dovoljno ubedljivo da na početku poveruje, podmetnu priču kako je sestra iznenada ranom zorom pokupila stvari, platila račun i otišla…bez pozdrava i bez poruke.
Laura ne sumnja u tu verziju događaja ali zabrinuta za svoj rod rođeni, pokušava da ispitivanjem vozača autobusa, dvojce lokalnih taksista i ljudi koji su radili u muzeju a gde je sestra svakodnevno pravila fotografije slika, otkrije gde je “otišla”.
Naravno, za to vreme Laura se smestila u isti pansion sa nadom da će se njena sestra u nekom trenutku vratiti.
I taman kad pomislimo da je lik Judy Geeson ovde naš glavni protagonista fokus priče se, moram reći pametno jer Laurin lik i nije baš zanimljiv, vraća na dve suvlasnice pansiona koju imaju taj baksuz da od svih mogućih novih gostiju dobijaju upravo ovakve, u kratkom šorcu i bez “morala”.
Istovremeno pratimo i deliće njihovih “srednjovečnih” života u kojima se jedna prepušta ljubavnim strastima a druga te iste strasti “zadovolji” u jedno bizarnoj ali pamtljivoj sceni “kroz šiblje i trnje”.
Iskusni režiser Eugenio Martín (Horror Express aka Pánico en el Transiberiano aka Voz užasa (1972)) uspeva da osim zanatski funkcionalno urađenog posla u sam film ubaci deliće lokalne atmosfere te čini mi se da mi, kao publika, možemo lako osetiti i vremenski trenutak i kakva su pravila ponašanja i života vladala u provinciji Španije tog doba.
Pretpostavljam da predviđate put kojim će nas ovaj film odvesti u nastavku priče. Ludilo sestara (naročito jedne od njih) se nastavlja a gosti namernici, tačnije gošće, redom “iznenanada” odlaze nekud “bez pozdrava i traga”.
I Laura sve više sumnja da je istina ono što su joj domaćice pansiona ispričale.
“A Candle for the Devil” nije naročito dobar film u mnogim aspektima je i zastareo a voleo bih da sam, ako postoji, video i verziju na originalnom španskom jeziku jer svakako bi mi gluma mnogo više prijala.
Dakle ne mogu da vam ga baš preporučim ali ako ikada naletite na njega bacite pogled. Ima on svojih momenata vrednih pažnje.
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
